04.07.2023
Vitamini su vitalna jedinjenja potrebna za život, koja se ne sintetišu samostalno u organizmu. Međutim, vitamin D se izdvaja iz ove grupe jer ima karakteristike hormona i igra važnu ulogu u brojnim procesima u organizmu. Organizam delimično sintetiše vitamin D pod uticajem sunčevih zraka, dok se delimično unosi hranom i putem vitaminskih dodataka.
Uloga vitamina D u organizmu
Vitamin D spada u grupu sekosteroida rastvorljivih u mastima, lipofiln vitamin. Dva najvažnija oblika ovog vitamina su vitamin D2 i vitamin D3. Njegova osnovna funkcija je regulacija metabolizma kalcijuma i fosfora, podstičući njihovu resorpciju iz creva i omogućavajući deponovanje u kostima. Takođe, vitamin D povećava reapsorpciju kalcijuma iz bubrega. U kombinaciji sa paratiroidnim hormonom i kalcitoninom, održava homeostazu kalcijuma i fosfata, čime se svrstava među kalciotropne hormone.
Izvori vitamina D
Sinteza vitamina D u organizmu se dešava u koži pod uticajem UV B zraka, najefikasnije kada sunčevi zraci padaju pod pravim uglom na kožu. Ovo se obično događa leti, u sredini dana, između aprila i septembra, u periodu od 10 do 16 časova. Važno je napomenuti da upotreba krema za sunčanje, iako je važna za zaštitu kože od štetnih sunčevih zraka, može smanjiti proizvodnju vitamina D. Takođe, vitamin D se može unositi putem hrane, a bogati izvori vitamina D uključuju morske masne ribe, žumance, kravlje mleko, pečurke i goveđu jetru. Međutim, mnogi ljudi pogrešno veruju da će unosom ovih namirnica obezbediti dovoljne količine vitamina D. Na primer, da biste uneli 800 IU (međunarodnih jedinica) vitamina D, potrebno je pojesti četiri porcije lososa (625 g). Studije su pokazale da u zemljama sa malim brojem sunčanih dana, čak 70% populacije ima nedovoljan nivo vitamina D.
Vitamin D - referentne vrednosti
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), nivo vitamina D ispod 20 ng/mL (50 nmol/L) smatra se preniskim, nedovoljni nivo je između 20 i 30 ng/mL (50 do 75 nmol/L), dok se nivo iznad 30 ng/mL (75 nmol/L) smatra normalnim.
Nedostatak vitamina D - simptomi i zdravstveni rizici
Interesovanje za vitamin D je naglo poraslo u poslednje vreme, zahvaljujući novim istraživanjima. Decenijama je poznato da nedostatak vitamina D kod dece može dovesti do razvoja rahitisa, dok kod starijih osoba nedostatak ovog vitamina može rezultirati osteomalacijom i osteoporozom. Međutim, sve veći broj studija ukazuje na širok spektar uloga vitamina D u organizmu.
Dokazano je da vitamin D ima značajnu ulogu u podršci imunskom sistemu, posebno u odbrani od respiratornih infekcija. On takođe igra ulogu u sintezi antimikrobnih peptida. Pored toga, istraživanja su pokazala da vitamin D može smanjiti rizik od koronarne bolesti, srčane insuficijencije i periferne arterijske okluzivne bolesti. Studija NHANES III je čak otkrila vezu između vitamina D i hipertenzije, gojaznosti i insulinske rezistencije.
Kako se pije vitamin D i koje su preporučene doze
Dodavanje vitamina D, uz adekvatan unos kalcijuma, predstavlja neophodan deo prevencije i lečenja osteoporoze. Kod osoba sa izuzetno niskim nivoima vitamina D, preporučuje se da se prvih nekoliko meseci koristi dnevna doza holekalciferola (D3) od 2000 IU, odnosno nedeljna doza od 14000 IU, kako bi se popunile rezerve vitamina D. Nakon toga, preporučuje se održavanje doze od 1000 IU dnevno ili 7000 IU nedeljno. Pacijenti sa indeksom telesne mase preko 30, osobe koje uzimaju antiepileptike, glukokortikoide ili antiretrovirusne lekove trebaju dobiti dva do tri puta veće doze vitamina D.
