Uklanjanje kondiloma

• Kondilomi (genitalne, odnosno polne bradavice) su posledica infekcije humanim papiloma virusom (HPV) i spadaju u najčešće polno prenosive infekcije.

• Vidljive promene se ne leče lekovima koji se piju, već se fizički uklanjaju - u Prvoj Poliklinici radiotalasnim nožem ili hirurški (skalpelom), zavisno od veličine i lokacije promena.

• Uklanjanje ne leči HPV infekciju samu po sebi jer virus može ostati prisutan u organizmu, zbog čega je moguća ponovna pojava kondiloma i nakon uspešnog tretmana.

• Kod trudnica, kod nalaza izmenjenog Papa brisa ili kolposkopije i kod HPV tipova visokog rizika (16, 18, 33, 35), uklanjanje je medicinski neophodno, ne samo estetski izbor.

• Kompletna dijagnostika (ginekološki pregled, kolposkopija, HPV tipizacija, analize krvi) i sam tretman mogu se obaviti na jednom mestu, diskretno i bez liste čekanja.

Uklanjanje kondiloma može da se radi nehirurškim i hirurškim metodama. Tu spadaju uklanjanje krioterapijom (tečnim azotom), elektrokauterom, radiotalasnim nožem, laserom ili klasičnom hirurškom metodom (skalpelom).

Šta su kondilomi 

Kondilomi (šiljate ili genitalne bradavice) su bezbolne, bradavičaste promene na koži i sluzokoži genitalne regije, nastale kao posledica infekcije humanim papiloma virusom (HPV). Najčešće se prenose seksualnim odnosom (vaginalnim, oralnim i analnim). Kondilomi se najčešće pojavljuju na spoljašnjim i unutrašnjim genitalijama žena. Kod muškaraca se pojavljuju na penisu, mošnicama i pubičnoj zoni oko njega i oko čmara. U zoni čmara se mogu javiti i kod žena. Znatno ređe se javljaju unutar rektuma, u ustima, na ždrelu i glasnicama, i to češće kod muškaraca.

Sami kondilomi su izazvani HPV tipovima niskog rizika (najčešće 6 i 11), koji nemaju potencijal da izazovu karcinom. Međutim, infekcija kondilomima je često udružena i sa prisustvom HPV tipova visokog rizika (16, 18, 31, 33, 35), koji imaju veliki potencijal za izazivanje kancerogenih promena, zbog toga se pojava kondiloma nikada ne treba shvatiti isključivo kao estetski problem, već kao signal da je potreban kompletan ginekološki, urološki ili dermatološki pregled.

Uklanjanje kondiloma je zahvat kojim se ove promene fizički odstranjuju. Na našoj poliklinici se radi radiotalasnim nožem ili skalpelom. Radiotalasi se primenjuju kada su promene manje, nalaze se spolja i kada zahvataju manju površinu. Kondilomi većih dimenzija, kao i veći broj njih koji zahvataju veću površinu sluznice vagine, grlića materice ili rektuma, najčešće se uklanjaju klasičnom hirurgijom, tj. skalpelom.

Kako izgledaju kondilomi i koji su simptomi 

Šiljasti kondilomi (condylomata acuminata) su meke, ružičaste do telesne boje izrasline koje mogu biti pljosnate ili izdignute, pojedinačne ili grupisane u nakupine nalik karfiolu. Kod žena se najčešće javljaju u i oko vagine, na grliću materice ili oko čmara, dok se kod muškaraca javljaju na glavi i telu penisa, mošnicama, preponama ili oko čmara.

Kod velikog broja pacijenata kondilomi ne izazivaju nikakve tegobe i ostaju neprimećeni, dok kod drugih mogu izazvati svrab, peckanje, osećaj nelagodnosti ili povremeno krvarenje pri kontaktu. Znaci se obično ne javljaju odmah nakon zaraze. Period od izlaganja virusu do pojave vidljivih promena najčešće traje od šest nedelja do šest meseci, a kod dela pacijenata i duže.

Bitno je razlikovati kondilome od drugih dobroćudnih promena na koži poput papiloma (fibroma) koji se javljaju na vratu i pod pazuhom ili siringoma koji se javljaju oko očiju, jer se radi o potpuno različitim stanjima koja zahtevaju drugačiji pristup. Konačnu procenu, u svakom slučaju, treba da postavi lekar na osnovu kliničkog pregleda.

Kako se HPV prenosi i ko je u riziku

HPV infekcija se prenosi direktnim kontaktom kože i sluzokože tokom vaginalnog, analnog ili oralnog odnosa, a moguć je prenos i bez penetracije, kao i u odsustvu vidljivih promena kod partnera koji je nosilac virusa. Rizik za nastanak i brže širenje kondiloma je veći kod osoba koje imaju više seksualnih partnera, koje su seksualno aktivne u ranijem životnom dobu, koje puše ili konzumiraju alkohol, kao i kod onih sa oslabljenim imunim sistemom (usled dijabetesa, HIV infekcije ili određene terapije). Trudnoća takođe predstavlja stanje u kojem je rizik od pojave i rasta kondiloma povećan usled prirodnih promena imunog sistema.

Gotovo sve seksualno aktivne osobe će se tokom života inficirati bar jednim tipom HPV virusa, a HPV infekcija je jedna od najčešćih polno prenosivih infekcija uopšte. Bitno je naglasiti da postoji jasna razlika između HPV tipova niskog rizika (najčešće 6 i 11), koji izazivaju kondilome, i tipova visokog rizika (16, 18, 31, 33, 35), koji su povezani sa nastankom karcinoma grlića materice, vulve, vagine, penisa, čmara ili ždrela.

Ovde je bitno demistifikovati i nekoliko čestih strahova. HPV se ne prenosi preko WC šolje, bazena, zajedničkih peškira, posuđa ili rukovanja - virus zahteva direktan kontakt kože sa kožom ili sluzokožom u genitalnoj regiji da bi došlo do infekcije. Takođe, prisustvo kondiloma kod jedne osobe ne znači nužno nedavnu nevernost partnera, s obzirom da period od zaraze do pojave vidljivih promena može trajati mesecima, pa i godinama, često nije moguće utvrditi tačan trenutak infekcije, niti ko je od partnera prvobitni nosilac virusa. Ovo je važno napomenuti pacijentima kojima dijagnoza kondiloma često izazove nepotrebnu krivicu ili sumnju u partnera.

Kada je uklanjanje kondiloma medicinski neophodno

Uklanjanje kondiloma nije uvek neophodno. Ne izazivaju svi virusi iz HPV grupe karcinom, pa promene izazvane ovim virusima spontano nestaju nakon izvesnog vremena. Međutim, ako se HPV tipizacijom utvrdi prisustvo onih koji dovode do predkanceroza i kanceroza (tipovi 16, 18, 33, 35), neophodno ih je ukloniti. Čak i bez HPV tipizacije, ako je kod žene nalaz Papa brisa III ili IV grupa, kolposkopski nalaz nije dobar ili je utvrđena predkanceroza (CIN 1 ili CIN2), kondilomi se obavezno uklanjaju.

Bitno je naglasiti da se HPV infekcija može preneti sa majke na bebu tokom vaginalnog porođaja, pa se zato uklanjanje kondiloma radiotalasima obavezno radi kod trudnica pre porođaja.

Kondilomi se kod muškaraca uklanjaju da bi se sprečio nastanak karcinoma u analnoj regiji (rektuma i čmara), karcinom penisa ili grla (ždrela).

Dijagnostika pre tretmana 

Pre samog uklanjanja, lekar postavlja dijagnozu na osnovu kliničkog ginekološkog, urološkog ili dermatološkog pregleda. Kod žena dijagnostički postupak po pravilu uključuje:

• ginekološki pregled i kolposkopiju, kako bi se utvrdila veličina, broj i tačna lokacija promena, uključujući i one unutar vagine ili na grliću materice koje se ne vide golim okom

• Papa test (Papanikolau bris), radi provere da li su prisutne ćelijske promene na grliću materice

• HPV tipizaciju, kojom se utvrđuje da li je prisutan virus niskog ili visokog rizika, što direktno utiče na hitnost i način tretmana

• po potrebi, biopsiju atipičnih promena koje ne izgledaju tipično za kondilome, radi isključenja drugih stanja

Kod muškaraca se dijagnoza najčešće postavlja kliničkim pregledom urologa ili dermatologa, a kod sumnje na promene u analnom kanalu radi se anorektalni ultrazvuk. Cela dijagnostika i sam tretman mogu se obaviti na jednom mestu, bez upućivanja na više lokacija.

Metode tretmana - radiotalasni nož i hirurško uklanjanje 

Uklanjanje kondiloma se danas najčešće radi radiotalasnim nožem zbog brojnih prednosti. Ova metoda:

• praktično nema nikakvih neželjenih posledica

• precizno se uklanjaju promene (kondilomi)

• nema krvarenja, bola, oštećenja okolnih tkiva, ni ožiljaka

• traje nekoliko minuta

• oporavak je praktično trenutan

• efikasnost metode je oko 97%.

Radiotalasi su niske temperature, tako da nema neprijatnosti za pacijenta tokom uklanjanja promena. Najčešće se koristi lokalna anestezija u obliku krema koji se nanosi na same kondilome i okolno tkivo. Zahvaljujući radiotalasima, koji odmah zatvaraju krvne sudove, nema krvarenja, bola, pa ni perioda oporavka. Pacijent odmah može da se vrati svojim uobičajenim aktivnostima.

Hirurško uklanjanje kondiloma se radi kada zbog veličine promena i mesta na kome se nalaze nije moguće da se uklone radiotalasima. Ova vrsta intervencije najčešće zahteva opštu anesteziju ili analgeziju. Skalpelom se promene isecaju, a zatim se rezovi zatvaraju hirurškim koncem. Zarastanje rana traje 2-4 nedelje. Moguće je da na mestu rezova nastanu ožiljci. Za potpuni oporavak potrebno je i do mesec dana, ali se pacijent svojim uobičajenim aktivnostima može vratiti već nakon 3 dana. Bitno je naglasiti da seksualne odnose treba da izbegava mesec dana nakon operacije, odnosno dok rane potpuno ne zarastu.

Osim radiotalasnog noža i hirurškog uklanjanja skalpelom, u svetu se za tretman kondiloma koriste i druge metode.

Lasersko uklanjanje podrazumeva upotrebu skoncentrisanog svetlosnog snopa (najčešće CO2 lasera) koji isparava tkivo kondiloma. Metoda je precizna i pogodna kada je potrebno ukloniti veći broj promena odjednom, ali sa sobom nosi duži period oporavka, veći rizik od ožiljaka i izraženiji postproceduralni bol u odnosu na radiotalase, a zahteva i posebnu, skupu opremu koja se ne koristi u svakoj ustanovi.

Krioterapija je metoda kod koje se kondilom uništava izlaganjem tečnom azotu, odnosno izuzetno niskim temperaturama, čime tkivo bukvalno izmrzava i posle nekoliko dana otpada. Iako je jednostavna za izvođenje, kod ove metode je teško precizno kontrolisati dubinu dejstva, pa je čest ishod da promena nije uklonjena u potpunosti već posle prve seanse. Zbog toga se krioterapija često ponavlja u više navrata, a i recidivi su, u poređenju sa hirurškim metodama, češći.

Priprema pred zahvat 

Uklanjanje kondiloma, ako se radi radiotalasima, ne zahteva nikakvu posebnu pripremu.

Međutim, ako se kondilomi uklanjaju klasičnom hirurgijom skalpelom, u opštoj anesteziji, neophodna je priprema kao za bilo kakvu operaciju. Za žene, pripreme uključuju:

• klinički ginekološki pregled i kolposkopiju

• mikrobiološki pregled vaginalnog sekreta, cervikalni bris i Papa bris

• analize krvi i mokraće

• rendgenski snimak pluća

• određivanje krvne grupe.

Za muškarce je potrebno da urade analize krvi i mokraće, rendgenski snimak pluća, krvnu grupu. Ako su kondilomi u rektalnoj regiji, prethodno je potrebno da se uradi anorektalni ultrazvuk.

Ako se uklanjanje kondiloma izvodi u opštoj anesteziji, pacijent 8 sati pre nje ne bi trebalo ništa da jede, pije niti da puši.

Nekoliko dana pre operacije ne bi trebalo uzimati lekove koji utiču na razređivanje krvi (Aspirin, Cardiopirin, Plavix, Farin, Sintrom, Sinkum, Pradaxa, Xarelto, Eliquis).

Lekove koje redovno uzima može da popije uz gutljaj vode.

Treba skinuti sa sebe sav nakit i pirsinge, kao i lak sa noktiju.

Sve navedene analize i preglede pacijent može da obavi u Prvoj Poliklinici, na jednom mestu, čime se izbegava obilaženje više ustanova pred zahvat.

Oporavak i nega nakon zahvata 

Tok oporavka zavisi isključivo od metode kojom je zahvat izveden. U nastavku je pregled ključnih razlika:

Nega tokom perioda zarastanja, bez obzira na izabranu metodu:

• Nošenje pamučnog, prozračnog donjeg veša

• Izbegavanje trenja i nadražaja tretiranog područja

• Redovna higijena blagim sredstvima bez parfema

• Pridržavanje uputstava lekara o eventualnoj lokalnoj terapiji nakon zahvata

Kada odmah pozvati lekara:

• Jak bol

• Obilno krvarenje

• Gnojna sekrecija

• Povišena telesna temperatura

Prevencija i HPV vakcina 

Uklanjanje vidljivih kondiloma ne štiti automatski od ponovne infekcije ili prenošenja virusa na partnera, zbog čega je prevencija podjednako važna kao i sam tretman.

U Srbiji je registrovana devetovalentna (nonavalentna) HPV vakcina Gardasil 9, koja štiti od ukupno devet tipova HPV virusa, uključujući tipove 6 i 11, odgovorne za najveći broj slučajeva kondiloma, kao i visokorizične tipove 16, 18, 31, 33, 45, 52 i 58, koji su povezani sa nastankom karcinoma grlića materice, vulve, vagine, anusa i ždrela, prema Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Vakcinacija je u Srbiji besplatna za devojčice i dečake uzrasta od 9 do 19 godina, a od aprila 2026. godine dostupna je o trošku države i osobama od 27 do 45 godina, uz preporuku izabranog lekara ili specijaliste odgovarajuće grane medicine. Broj doza zavisi od uzrasta: osobe od 9 do 14 godina prime dve doze u razmaku od šest meseci, dok osobe starosti 15 i više godina primaju tri doze po šemi 0, 2 i 6 meseci.

Vakcina pruža najveću zaštitu ukoliko se primi pre stupanja u seksualne odnose, odnosno pre izlaganja virusu, ali je korisna i kod odraslih osoba koje su već seksualno aktivne, jer i dalje štiti od tipova HPV kojima osoba još nije bila izložena. Bitno je naglasiti da vakcina deluje isključivo preventivno, tj. ne leči postojeću HPV infekciju niti već prisutne kondilome, zbog čega se ne može koristiti kao zamena za tretman, već isključivo kao zaštita od budućih infekcija ili od infekcije drugim, još neprisutnim tipovima virusa.

Redovni ginekološki pregledi sa kolposkopijom i Papa testom, kao i redovne kontrole kod muškaraca u riziku, ostaju ključni za rano otkrivanje promena i kod vakcinisanih osoba, s obzirom da vakcina ne pokriva baš svaki postojeći tip HPV virusa.

Da li se kondilomi mogu vratiti?

Jedna od najčešćih nedoumica pacijenata jeste da li se kondilomi, nakon uklanjanja, mogu ponovo pojaviti. Odgovor je da mogu, jer se zahvatom uklanjaju vidljive promene na koži i sluzokoži, ali ne i sam HPV virus iz organizma.

U većini slučajeva, imuni sistem tokom vremena samostalno stavi virus pod kontrolu, pa se učestalost i intenzitet eventualnih recidiva vremenom smanjuju.

Benefiti blagovremenog uklanjanja 

• Uklanjanje kondiloma prvenstveno sprečava da se virusna infekcija prenese na partnera.

• Još značajnije je da se kod trudnice ne prenese sa majke na bebu. Time se izbegava carski rez kao način porođaja koji je značajno rizičniji od vaginalnog porođaja.

• Najznačajniji benefit je da se uklanjanjem kondiloma sprečava nastanak opasnih karcinoma kao što je rak grlića materice, karcinomi rektuma, penisa ili ždrela.

Kada se javiti lekaru i zašto ne treba sami da pokušavate uklanjanje

Kondilomi se, za razliku od običnih bradavica na rukama ili stopalima, javljaju na osetljivoj sluzokoži i tankoj koži genitalne regije. Preparati za uklanjanje bradavica koji se slobodno kupuju u apotekama nisu namenjeni za primenu na genitalijama i mogu izazvati ozbiljne opekotine, iritacije i oštećenja tkiva ukoliko se na njima primene. Iz istog razloga se ne preporučuje ni pokušaj samostalnog uklanjanja promena rezanjem, čupanjem ili spaljivanjem kod kuće.

Lekaru je potrebno obratiti se čim se primeti bilo kakva nova izraslina, promena boje ili teksture kože u genitalnoj regiji, ukoliko postoji sumnja da je partner nosilac infekcije, kao i kod svake sumnje na kondilome tokom trudnoće.

Često postavljena pitanja

Da li Prva Poliklinika uklanja kondilome laserom? 

U Prvoj Poliklinici se kondilomi ne uklanjaju laserom, već radiotalasnim nožem ili hirurški, u zavisnosti od veličine i lokacije promena. Radiotalasna metoda pacijentima pruža sličnu preciznost i brz oporavak kao i laser, uz zatvaranje krvnih sudova u toku samog zahvata, što sprečava krvarenje.

Da li i partner treba da se pregleda i eventualno leči?

Da. Pošto se HPV prenosi direktnim kontaktom, preporučuje se da se i partner pregleda kod ginekologa, urologa ili dermatologa, čak i ako nema vidljivih promena, kako bi se smanjio rizik od ponovnog prenošenja infekcije.

Koliko brzo posle uklanjanja radiotalasima mogu da imam seksualne odnose?

Nakon uklanjanja radiotalasnim nožem preporučuje se kraći period apstinencije, do potpunog zarastanja tretiranog područja, koje obično traje svega nekoliko dana. Kod hirurškog uklanjanja skalpelom taj period je duži i iznosi oko mesec dana. Najbolje je popričati sa izabranim ginekologom. 

Da li kondilomi mogu biti prisutni a da se uopšte ne vide golim okom?

Da. U ranoj fazi promene mogu biti mikroskopske veličine i vidljive samo tokom kolposkopskog pregleda, zbog čega redovne ginekološke kontrole imaju važnu ulogu u ranom otkrivanju infekcije.

Da li je uklanjanje kondiloma bolno?

Uklanjanje radiotalasnim nožem se izvodi uz lokalnu anesteziju u obliku kreme i praktično je bezbolno, bez perioda oporavka. Hirurško uklanjanje skalpelom se radi u opštoj anesteziji ili analgeziji, pa je pacijent bez bola tokom samog zahvata, dok se blaga osetljivost u periodu zarastanja može očekivati.

Sadržaj na ovoj stranici je isključivo informativan i ne predstavlja medicinsku dijagnozu niti zamenu za lekarski pregled. Za tačnu procenu Vašeg zdravstvenog stanja, obratite se lekaru specijalisti.