Pregled kardiologa u Beogradu

• Kardiološki pregled u Prvoj poliklinici obuhvata detaljnu anamnezu, fizikalni pregled, merenje pritiska i EKG, uz mogućnost dodatne dijagnostike (ehokardiogram, Holter, test opterećenja).

• Cena kompletnog kardiološkog pregleda kreće se od 10.000 do 18.000 RSD, u zavisnosti od toga da li pregled obavlja internista, specijalista kardiologije ili profesor.

• Pregled je bezbolan, ne zahteva posebnu pripremu i traje oko 30 minuta.

• Lokacija na Vračaru (Krunska 38) omogućava brz dolazak iz svih delova Beograda, bez liste čekanja.

• Osobama sa porodičnom istorijom srčanih oboljenja preporučuje se kardiološki pregled jednom godišnje, bez obzira na simptome.

Kardiološki pregled obično preporuči lekar opšte prakse koji na osnovu tegoba koje pacijent ima i određenih urađenih analiza sumnja na neko od kardiovaskularnih oboljenja. Razlog za direktan odlazak kardiologu mogu da budu i simptomi koji gotovo sigurno ukazuju na probleme sa srcem i krvim sudovima.

Osobama sa istorijom kardiovaskularnih oboljenja u porodici savetuje se pregled kardiologa jednom godišnje, čak i ako nemaju simptome srčanih oboljenja.

Kada je indikovan kardiološki pregled?

Kardiološki pregled nije rezervisan samo za trenutke kada se jave ozbiljni simptomi. U velikom broju slučajeva njegova svrha je upravo da otkrije problem pre nego što se pojavi. U nastavku su najčešće situacije u kojima se pregled preporučuje.

Simptomi koji zahtevaju pregled bez odlaganja

• bol ili pritisak u grudima, naročito ako se širi ka ruci, vratu ili vilici;

• iznenadno ubrzan, usporen ili nepravilan rad srca (aritmija);

• gubitak daha koji se javlja i u mirovanju, ne samo pri naporu;

• nesvestica ili česta vrtoglavica bez jasnog uzroka;

• oticanje nogu i članaka koje se ne povlači tokom dana;

• neuobičajen zamor koji traje danima i ne prolazi odmorom.

Faktori rizika koji nalažu redovnu kontrolu, i bez simptoma

• povišen krvni pritisak (hipertenzija) ili granične vrednosti pritiska;

• povišen holesterol i trigliceridi;

• gojaznost, dijabetes ili predijabetes;

• pušenje, dugogodišnja izloženost stresu, sedentaran način života;

• porodična istorija infarkta, moždanog udara ili iznenadne srčane smrti u mlađem životnom dobu.

Specifične situacije kada se pregled dodatno preporučuje

• pre početka intenzivnijeg bavljenja sportom ili rekreativne fizičke aktivnosti nakon dužeg perioda neaktivnosti;

• pre planiranih hirurških intervencija, kao preoperativna procena kardiovaskularnog rizika;

• nakon preležane virusne infekcije, ukoliko se javi zamaranje, lupanje srca ili bol u grudima koji ranije nisu postojali;

• u trudnoći, kada tegobe poput lupanja srca ili gubitka daha zahtevaju procenu da li su fiziološke ili zahtevaju dalju dijagnostiku;

• kod osoba starijih od 40 godina kao deo redovne preventivne kontrole, čak i bez faktora rizika.

Ukoliko prepoznajete bilo koju od ovih situacija kod sebe, ne treba čekati da se simptomi pogoršaju. Kardiološki pregled je neinvazivan, bezbolan i u najvećem broju slučajeva daje jasnu sliku stanja srca već u prvoj poseti.

Šta obuhvata osnovni kardiološki pregled?

Osnovni kardiološki pregled obuhvata

• Detaljnu anamnezu koja omogućava da u razgovoru sa kardiologom detaljno objasnite svoje tegobe, pokažete medicinsku dokumentaciju ako je imate, upoznate lekara sa istorijom bolesti srca i krvnih sudova u porodici, predočite svoje životne navike.

• Sam pregled tokom kog lekar pregleda pacijenta dok sedi ili leži. Kardiolog će, pored pregleda grudnog koša, proveriti (opipati) i pulsiranje krvnih sudova vrata, a laganim pritiskanjem abdomena ispitati šumove krvnih sudova ove regije.

• Pregled stetoskopom kojim lekar proverava srčane tonove.

• Merenje arterijskog pritiska.

U slučaju da ste kod kardiologa došli sa simptomima koji ukazuju na srčana oboljenja ili je osnovni pregled nedovoljan za postavljanje dijagnoze, lekar može zahtevati dodatne dijagnostičke procedure da bi se ustanovila precizna dijagnoza.

Dodatna kardiološka dijagnostika

Vrste dodatnih neinvazivnih testova koje vaš kardiolog može da sprovede su:

• EKG: čest je izbor kardiologa u praćenju zdravlja srca (godišnji pregledi), u dijagnostici srčanih tegoba, kao i za praćenje postojećih oboljenja srca i krvnih sudova. 

• Ergometrija (test opterećenja): test fizičkog opterećenja kojom se beleži aktivnost srca pod fizičkim opterećenjem (na traci za trčanje ili biciklu), a može da otkrije ishemijsku bolest srca.

• Holter EKG-a: test koji se obično radi nakon osnovnog pregleda kako bi se proverio srčani ritam, naročito ako EKG nije dao lekaru dovoljno informacija o srčanom ritmu. Holter EKG-a može da se nosi 24 do 72 sata, nekad i duže.

• Holter krvnog pritiska: tokom 24 sata moguće je posebnim aparatom pratiti skokove krvnog pritiska dok pacijent obavlja redovne aktivnosti što omogućava precizniju dijagnostiku hipertenzije.

• Ehokardiogram: ultrazvučni pregled srca i okolnih krvnih sudova kojim se vide urođene ili stečene srčane mane, kao i položaj srca, stanje srčanih zalistaka.

• Testovi krvi i urina: koriste se za dijagnostiku urgentnih stanja kao što su infarkt ili plućna embolija.

• CT skener srca: specijalizovani test kojim se otkriva i mere naslage plaka koji sadrže kalcijum u arterijama. Za skeniranje srca koristi se specijalizovana rendgenska tehnologija koja se naziva multi-slajsna kompjuterizovana tomografija (MSCT). Ona stvara višestruke slike naslaga u krvnim sudovima što pruža rani uvid u nivoe plaka u arterijama.

Cena kardiološkog pregleda 

Cena kardiološkog pregleda u Prvoj poliklinici zavisi od zvanja lekara koji ga obavlja i uključuje EKG i ultrazvučni pregled srca u istoj ceni:

Pogledajte komple tan cenovnik →

Kako se radi kardiološki pregled?

Iako mnogi strepe od odlaska kardiologu, treba da znate da je kardiološki pregled bezbolan, jer se ne koriste nikakvi invazivni instrumenti. Kardiološki pregled traje oko 30 minuta, ali po potrebi, može da traje i duže.

Priprema za kardiološki pregled

Za kardiološki pregled nije potrebna posebna priprema, jer spada u bezbolne neinvazivne preglede. Ipak, kako biste pomogli da kardiolog što pre dođe do tačne dijagnoze potrebno je da:

• upoznate lekara sa svojim zdravstvenim tegobama i zdravstvenom istorijom vaše porodice;

• prikupite sve nedavne rezultate testova i listu lekova koje uzimate;

• zabeležite sve simptome koje ste imali;

• sastavite listu pitanja koja želite da postavite lekaru.

U zavisnosti od vašeg stanja, kardiolog može da vas uputi na bilo koji od brojnih pomenutih neinvazivnih dijagnostičkih testova.

Koliko često vam je potreban kardiološki pregled?

Ako niste nikad imali tegobe, srčana oboljenja i istoriju naslednih srčanih bolesti, probleme sa krvnim pritiskom, kardiološki pregled preporučuje se jednom godišnje.

Ukoliko imate povišen nivo holesterola, triglicerida, simptome koji mogu da ukazuju na srčana oboljenja, ili već bolujete od hipertenzije ili nekog drugog kardiovaskularnog oboljenja, savetuje se stalni nadzor kardiologa sa kojim ćete odrediti ritam kontrolnih pregleda.

Benefiti kardiološkog pregleda

Redovnim kardiološkim pregledima moguće je:

• otkriti hipertenziju prvog stepena i na vreme započeti lečenje, kao i sprečiti komplikacije i progres bolesti;

• pravilno lečiti postojeću hipertenziju;

• sačuvati zdravlje srca i krvnih sudova;

• držati pod kontrolom hronična srčana oboljenja;

• na vreme otkriti promene koje zahtevaju operaciju.