Elektrokardiogram - EKG srca Beograd

• EKG (elektrokardiogram) je bezbolan, neinvazivan pregled koji za nekoliko minuta beleži električnu aktivnost srca.

• U Prvoj poliklinici EKG se radi samostalno (1.500 RSD) ili je uključen u sve pakete kardiološkog pregleda.

• Pored standardnog EKG-a, dostupni su i Holter EKG (24h) i test opterećenja (ergometrija) za slučajeve kada standardni snimak nije dovoljan.

• EKG otkriva aritmije, znakove preležanog ili aktuelnog infarkta, hipertrofiju srčanog mišića i poremećaje sprovođenja srčanih impulsa.

• Preporučuje se kod bola u grudima, lupanja srca, nesvestice, kao i preventivno kod osoba starijih od 40 godina ili sa faktorima rizika.

Benefiti EKG pregleda

• bezbolna, brza i po zdravlje neškodljiva dijagnostička metoda;

• može da otkrije uzrok bola u grudima;

• detektuje predinfarktno stanje;

• otkriva aritmije, poremećaje pulsa;

• deo je preventivnih pregleda srca.

Elektrokardiogram (EKG) je bezbolan, neinvazivan dijagnostički pregled kojim se beleže električni impulsi srca, a traje svega nekoliko minuta. Čest je izbor kardiologa u praćenju zdravlja srca (godišnji pregledi), u dijagnostici srčanih tegoba, kao i za praćenje postojećih oboljenja srca i krvnih sudova.

Vrste EKG pregleda

EKG nije jedan, uvek isti test. U zavisnosti od toga šta lekar želi da otkrije, radi se jedna od tri varijante snimanja. U Prvoj Poliklinici dostupne su sve tri, pa se pregled prilagođava potrebi pacijenta, a ne obrnuto:

• Standardni EKG (u mirovanju) - osnovni snimak koji traje svega nekoliko minuta i beleži trenutno stanje električne aktivnosti srca. To je pregled koji se najčešće radi u sklopu kardiološkog pregleda ili sistematskog pregleda.

• Holter EKG (24h) - kontinuirano snimanje tokom 24 sata dok pacijent obavlja svakodnevne aktivnosti. Koristi se kada standardni EKG ne uspe da "uhvati" povremene poremećaje ritma koji se ne javljaju u trenutku pregleda.

• Test opterećenja (ergometrija) - EKG snimanje dok je srce pod fizičkim naporom (traka za trčanje ili bicikl), koje pomaže u otkrivanju ishemijske bolesti srca koja se ne vidi na EKG-u u mirovanju.

Koju vrstu EKG-a je potrebno uraditi određuje kardiolog na osnovu simptoma i nalaza osnovnog pregleda.

Kada se radi EKG srca?

Kardiolog će se opredeliti za EKG pregled ukoliko se kod pacijenta pojavi bilo koji od sledećih simptoma:

• bol u grudima;

• vrtoglavica ili zbunjenost;

• lupanje srca;

• ubrzan puls;

• nedostatak daha;

• slabost;

• zamor pri manjoj fizičkoj aktivnosti.

VAŽNO: Navedeni simptomi razlog su da odmah posetite kardiologa. Prva Poliklinika okuplja tim priznatih stručnjaka iz kardiologije koji će utvrditi da li i kakav problem imate sa srcem i krvnim sudovima.

Indikacije za EKG pregled su i:

- Hipertenzija: EKG detektuje posledice visokog krvnog pritiska kao što su zadebljanja srčanih zidova.

- Porodična istorija srčanih oboljenja: Lekar može preporučiti EKG kao skrining test, čak i u slučaju da osoba nema simptome oboljenja srca i krvnih sudova.

- Preventivna kontrola: Osobama starijim od 40 godina, kao i onima koji rade u stresnim zanimanjima ili se dugo nisu bavili fizičkom aktivnošću, preporučuje se EKG kao deo redovne godišnje kontrole, čak i bez simptoma.

- Priprema za operaciju: EKG se rutinski radi pre planiranih hirurških intervencija pod opštom anestezijom, kako bi se procenio kardiovaskularni rizik pre zahvata.

Kako se izvodi EKG?

Pre nego što počne EKG pregled, osoba skida odeću do pojasa. Potom na određenim mestima na grudnom košu i ekstremitetima tehničar postavlja do 12 elektroda koje su žicama povezane sa monitorom. Elektrode snimaju električne impulse srca. Računar beleži informacije i prikazuje ih kao talase na monitoru ili na papiru. Tokom testa pacijent mora da miruje i normalno diše. Kretanje, pričanje ili pomeranje mogu da ometaju rezultate testa. Standardni EKG traje nekoliko minuta. Posle pregleda osoba može da se vrati redovnim aktivnostima.

Šta pokazuje EKG nalaz?

EKG nalaz izgleda kao niz talasa koji se ponavljaju sa svakim otkucajem srca. Za pacijenta nije potrebno da razume svaki detalj nalaza, ali je korisno da zna šta lekar zapravo posmatra:

• P talas — pokazuje kako se električni impuls širi kroz pretkomore (gornje šupljine srca) pre nego što se one skupe.

• QRS kompleks — beleži kontrakciju komora (donjih, glavnih pumpajućih šupljina srca) i najveći je "skok" na EKG traci.

• T talas — prikazuje fazu opuštanja komora nakon kontrakcije, pre sledećeg otkucaja.

Na osnovu oblika, trajanja i međusobnog odnosa ovih talasa, kardiolog zaključuje da li je srčani ritam pravilan, da li postoje znaci smanjenog dotoka krvi u srčani mišić, da li su prisutni poremećaji sprovođenja impulsa (blokovi) ili znaci ranijeg infarkta. Konačno tumačenje nalaza uvek daje lekar jer EKG traka sama po sebi nije dijagnoza, već jedan od parametara koje kardiolog uzima u obzir zajedno sa anamnezom i kliničkim pregledom.

Koje bolesti i stanja otkriva EKG?

Kardiologu će EKG biti metoda izbora u praćenju ili otkrivanju stanja i oboljenja kao što su:

• promene u pulsu: skoro neosetan puls, neobično brzi otkucaji (tahikardije), neobično spori otkucaji srca (bradikardije);

• nepravilan srčani ritam (aritmije);

• otežano snabdevanje srca i krvnih sudova kiseonikom: ako blokirane ili sužene arterije u srcu uzrokuju bol u grudima (koronarna bolest);

• daje dokaze o već preležanom srčanom udaru, kao i onom koji se trenutno dešava;

• pokazuje mesto i stepen oštećenja srca;

• EKG se radi u cilju proveravanja srčane radnje posle ugradnje pejsmejkera;

• promene u strukturi srčanog mišića kao što su uvećanje srčanih komora, zadebljanje srčanog mišića, srčane mane i druge tegobe.

Ako se simptomi tokom pregleda naizmenično pojavljuju i nestaju, EKG snimanje možda neće biti dovoljno da bi se otkrio uzrok tegoba. Lekar u tom slučaju može odrediti Holter EKG ili test opterećenja.

Priprema za EKG

Za standardni EKG nisu potrebne posebne pripreme. Jedino je važno da kažete lekaru ukoliko koristite neki vid terapije, jer lekovi mogu da utiču na rezultate EKG-a.

Ukoliko rezultati pokažu problem sa srčanim ritmom, možda će biti potrebni i drugi dodatni testovi kao što je ultrazvuk srca da bi se postavila precizna dijagnoza.

Cena EKG pregleda

EKG se u Prvoj poliklinici može uraditi samostalno ili u sklopu kompletnog kardiološkog pregleda, gde je već uključen u cenu:

Ukoliko vam je pored EKG-a potreban i pregled kardiologa i ultrazvuk srca, isplativije je zakazati kompletan kardiološki pregled, gde je EKG već uključen u cenu.

Pogledajte kompletan cenovnik →

Koliko košta EKG pregled? 

Samostalni EKG pregled u Prvoj poliklinici košta 1.500 RSD. Ukoliko je potreban i pregled kardiologa, EKG je već uključen u cenu kompletnog kardiološkog pregleda.

Da li je EKG bolan?

 Ne, EKG je potpuno bezbolan i neinvazivan pregled. Elektrode se samo prislanjaju na kožu, bez uboda ili bilo kakvog prodiranja u telo.

Koliko traje EKG pregled? 

Standardni EKG traje svega nekoliko minuta. Ceo pregled, uključujući postavljanje elektroda, obično se završi za manje od 15 minuta.

Koja je razlika između EKG-a, Holter EKG-a i testa opterećenja? 

Standardni EKG beleži rad srca u mirovanju u jednom trenutku. Holter EKG kontinuirano prati rad srca tokom 24 sata dok pacijent obavlja svakodnevne aktivnosti. Test opterećenja beleži rad srca dok je telo pod fizičkim naporom, na traci za trčanje ili biciklu.

Kada dobijam rezultate EKG pregleda?

 Rezultat je dostupan odmah nakon snimanja, a kardiolog ili internista tumači nalaz u istoj poseti. Pacijent dobija informaciju o stanju srca istog dana, bez čekanja na naknadni nalaz.

Da li nešto treba izbegavati neposredno pre EKG-a?

Nije potrebna posebna priprema, ali se preporučuje da pre pregleda izbegavate veće količine kofeina i intenzivan fizički napor, jer mogu privremeno ubrzati rad srca. Nakit i metalni predmeti na grudima i ekstremitetima skidaju se pre postavljanja elektroda.

Da li abnormalan nalaz EKG-a automatski znači da imam srčano oboljenje?

Ne. Manja odstupanja na EKG-u ne moraju ukazivati na ozbiljan problem — mogu biti posledica stresa, položaja elektroda ili individualnih varijacija. Konačnu procenu uvek daje kardiolog, u kontekstu simptoma i celokupnog kliničkog nalaza.

Da li je EKG bezbedan tokom trudnoće?

Da, EKG je potpuno bezbedan za trudnice jer ne koristi zračenje niti bilo kakve invazivne metode, već samo beleži postojeću električnu aktivnost srca.

Mogu li odmah nakon EKG-a da vozim ili se vratim svakodnevnim aktivnostima?

Da, standardni EKG ne ostavlja nikakve posledice ni nuspojave, tako da se pacijent odmah vraća svim uobičajenim aktivnostima, uključujući vožnju.