Krunska 38, Vračar, Beograd | +381 60 11 11 111
Krunska 38, Vračar, Beograd | +381 60 11 11 111
Dismenoreja je medicinski naziv za bolne menstruacije – grčeve u donjem delu stomaka koji se javljaju neposredno pred menstruaciju ili tokom nje, često praćene mučninom, glavoboljom ili malaksalošću. Reč je o najčešćoj ginekološkoj tegobi kod žena u reproduktivnom periodu: procene učestalosti se kreću od 16% do 91%, a jak bol ima između 2% i 29% žena. Kod adolescentkinja je još češća - pogađa 50–90% devojaka koje imaju menstruaciju, a svaka treća zbog nje propušta školu ili sport.
Dismenoreja je ponavljani bol u donjem delu trbuha koji je vezan za menstrualni ciklus. Naziv potiče od grčkih reči za „bolan", „mesec" i „tok". Medicina razlikuje dva oblika: primarnu dismenoreju, kod koje ne postoji bolest ili anatomska promena koja bi objasnila bol, i sekundarnu dismenoreju, kod koje je bol posledica ginekološkog oboljenja. Primarna dismenoreja čini oko 90% svih slučajeva.
Blaga nelagodnost tokom menstruacije je očekivana – materica se kontrahuje da bi izbacila sluznicu. Razlika između tog fiziološkog osećaja i dismenoreje je u intenzitetu i uticaju na život. Bol postaje klinički problem kada:
ometa svakodnevne aktivnosti – posao, školu, fizičku aktivnost ili san,
zahteva redovno uzimanje lekova protiv bolova da biste „preživeli" prve dane ciklusa,
se pojačava iz meseca u mesec ili menja karakter,
se javlja i van menstruacije.
Prema AAFP, dismenoreja je vodeći uzrok izostajanja iz škole kod adolescentkinja i sa posla kod mladih žena.. Upravo zato je važno da se bol shvati ozbiljno, i da se proveri da li iza njega stoji neko oboljenje.
Glavni simptom je grčevit bol u donjem delu stomaka, iznad pubične kosti. Bol može biti tup i stalan ili u talasima, a često se širi ka krstima i unutrašnjoj strani butina. Uz bol se javljaju i opšti simptomi koji kod mnogih žena podjednako remete dan.
Tipični simptomi dismenoreje:
grčevi u donjem delu trbuha i osećaj pritiska u karlici,
bol koji se širi u leđa (krsta), kukove i butine,
mučnina i povraćanje,
dijareja ili, ređe, zatvor,
nadutost,
glavobolja,
malaksalost i umor,
vrtoglavica,
učestalo mokrenje,
poremećaj sna,
razdražljivost i napetost,
kod jakih bolova, retko, i gubitak svesti (nesvestica).
Prema podacima koje navodi Medscape, kod žena sa primarnom dismenorejom mučnina i povraćanje se javljaju u oko 89%, umor u 85%, dijareja i bol u krstima u oko 60%, a glavobolja u oko 45% slučajeva. Učestalo mokrenje, poremećaj sna i zatvor takođe mogu biti prateći simptomi.
Određeni znaci ukazuju da bol možda nije „samo menstrualni", već da iza njega stoji oboljenje – odnosno sekundarna dismenoreja. Obratite se ginekologu ako primetite:
bol koji ne reaguje na analgetike ili se ne smiruje ni posle 3–6 meseci redovne terapije
bol koji se pojačava iz ciklusa u ciklus ili menja lokalizaciju i karakter,
bol van menstruacije – u sredini ciklusa ili stalni bol u karlici,
obilno ili produženo krvarenje, krvarenje između dve menstruacije ili posle seksualnog odnosa,
bol pri seksualnom odnosu (dispareunija),
neuobičajen vaginalni sekret, posebno uz povišenu temperaturu,
bol pri pražnjenju creva ili mokrenju tokom menstruacije,
bolne menstruacije koje su počele tek posle 25. godine, nakon godina relativno bezbolnih ciklusa,
jak bol od prve ili druge menstruacije, što može ukazivati na urođenu prepreku oticanju krvi,
teškoće sa začećem.
Ginekološki pregled na Vračaru
Bolne menstruacije nisu nešto što morate da trpite
Ako prepoznajete neki od ovih znakova, ginekološki pregled i ultrazvuk pomažu da se utvrdi da li je reč o primarnoj ili sekundarnoj dismenoreji i koja terapija je prava za vas. U Prvoj poliklinici pregled zakazujete brzo, bez liste čekanja.
Neke žene imaju veću sklonost ka bolnim menstruacijama. Rizik od primarne dismenoreje povećavaju:
starost ispod 30 godina,
indeks telesne mase (BMI) ispod 20,
pušenje,
rana prva menstruacija (pre 12. godine),
duži menstrualni ciklusi i obilne menstruacije,
prethodna upalna bolest male karlice.
Snažan faktor rizika je i porodična istorija – žene čije majke ili sestre imaju bolne menstruacije i same su češće pogođene. Meta-analiza objavljena u časopisu PLOS ONE potvrdila je vezu između pušenja – i sadašnjeg i ranijeg – i dismenoreje.
Sa druge strane, starije životno doba, redovna fizička aktivnost i upotreba oralnih kontraceptiva povezani su sa manjim rizikom.
Primarna dismenoreja je funkcionalni bol – menstruacije su bolne, ali pregled i ultrazvuk ne pokazuju nikakvu bolest male karlice. To ne znači da je bol „u glavi", već ima jasno biološko objašnjenje.
Glavnu ulogu imaju prostaglandini, pre svega prostaglandin F2α. To su supstance koje stvara sluznica materice u drugoj polovini ciklusa i koje se oslobađaju kada sluznica počne da se ljušti. Prostaglandini izazivaju snažne i učestale kontrakcije mišića materice i sužavaju krvne sudove, pa materica privremeno dobija manje kiseonika – a upravo to se oseća kao grč.. Žene sa jačom dismenorejom imaju više nivoe prostaglandina, koji su najviši tokom prva dva dana menstruacije. Prostaglandini koji dospeju u krvotok objašnjavaju i prateće simptome – mučninu, dijareju i glavobolju.
Ovo je ujedno razlog zašto su osnovna terapija lekovi koji blokiraju stvaranje prostaglandina (NSAIL) i hormonska terapija koja smanjuje rast sluznice materice.
Primarna dismenoreja je tipična za adolescentkinje i mlade žene. Bol se javlja u ciklusima u kojima postoji ovulacija, pa obično ne počinje sa prvom menstruacijom, već 6 do 12 meseci posle prve menstruacije, kada ciklusi postanu ovulatorni.. Bol je najčešće sličan iz ciklusa u ciklus.
Kod većine žena primarna dismenoreja vremenom slabi. Menstrualni grčevi koji nisu posledica neke bolesti obično se smanjuju sa godinama i često se poboljšavaju nakon porođaja. Ipak, čekanje da bol „prođe sam" nije preporučljivo rešenje – efikasne terapije postoje i mogu se započeti odmah.
Sekundarna dismenoreja je bol koji je posledica ginekološkog oboljenja ili anatomske promene. Čini oko 10% slučajeva dismenoreje, a najčešći uzrok je endometrioza. Za razliku od primarne, obično se javlja kasnije u životu – često posle 25. ili 30. godine, nakon perioda bezbolnih menstruacija i često je praćena drugim simptomima: obilnijim krvarenjem, bolom pri odnosu ili bolom van menstruacije. Bol kod sekundarne dismenoreje najčešće počinje ranije u ciklusu i traje duže od uobičajenih menstrualnih grčeva.
Endometrioza je stanje u kome tkivo slično sluznici materice raste van materice – najčešće na jajnicima, jajovodima i trbušnoj maramici (peritoneumu) male karlice. To tkivo se ponaša kao sluznica materice: u svakom ciklusu zadebljava, raspada se i krvari, ali krv nema kuda da otekne. Posledica su zapaljenje, ožiljci i priraslice, a bol često počinje pre menstruacije i traje nekoliko dana nakon njenog početka. Endometrioza je bolest zavisna od estrogena i zapaljenskog je karaktera, a kod mladih se smatra hroničnim stanjem koje može da napreduje ako se ne leči.
Pored bolnih menstruacija, endometrioza može izazvati bol pri odnosu, bolno pražnjenje creva ili mokrenje tokom ciklusa, obilna krvarenja i teškoće sa začećem. Dijagnoza se često postavlja sa zakašnjenjem od više godina, što evropski vodič ESHRE ističe kao jedno od glavnih obeležja ove bolesti – upravo zato je važno da se jaki menstrualni bolovi ne zanemaruju.
Miomi su dobroćudni tumori mišićnog sloja materice. Mnogi ne daju nikakve simptome, ali veći miomi i oni koji rastu ka šupljini materice (submukozni) mogu izazvati obilne i produžene menstruacije, osećaj pritiska u karlici i bolne grčeve. Učestalost mioma raste sa godinama, pa su češći uzrok bolnih menstruacija kod žena posle 30. godine.
Kod adenomioze sluznica materice urasta u mišićni zid materice. Tokom ciklusa to tkivo takođe zadebljava i krvari unutar zida, zbog čega se materica uvećava, a menstruacije postaju obilne i bolne – uz jake grčeve ili oštar bol u karlici. Adenomioza se često javlja zajedno sa endometriozom i miomima, pa se simptomi preklapaju. Na pregledu se obično nalazi ravnomerno uvećana materica, a dijagnoza se potvrđuje transvaginalnim ultrazvukom i magnetnom rezonancom.
Zapaljenje materice, jajovoda i jajnika najčešće nastaje kao posledica polno prenosivih infekcija (hlamidija, gonoreja). Zapaljenje i ožiljci koje ostavlja mogu izazvati bol pri menstruaciji, ali i hroničan bol u karlici, neuobičajen vaginalni sekret i bol pri odnosu. Ožiljci na jajovodima povećavaju rizik od vanmaterične trudnoće. Prethodna upalna bolest male karlice navodi se i kao faktor povezan sa dismenorejom.
Polipi endometrijuma su izrasline sluznice materice. Najčešće se manifestuju neredovnim krvarenjem i krvarenjem između menstruacija, a mogu biti uzrok i bolnih menstruacija. Ređe, polip ili miom na peteljci koji se spušta kroz grlić materice izaziva grčevit bol.
Ciste jajnika su ređi uzrok dismenoreje – većina funkcionalnih cisti ne daje simptome i sama se povlači. Izuzetak je endometriom („čokoladna cista"), cista ispunjena starom krvlju koja je oblik endometrioze na jajniku i tipično je praćena bolnim menstruacijama.
Suženje grlića materice (cervikalna stenoza) – kada je otvor grlića toliko uzan da otežava oticanje menstrualne krvi, raste pritisak u materici i javlja se bol.. Može biti urođeno ili posledica ranijih intervencija na grliću.
Bakarna spirala (IUD) – može pojačati menstrualne grčeve i krvarenje
Urođene anomalije materice i vagine (npr. pregrade ili udvojena materica sa zatvorenom polovinom vagine) – mogu da ometaju oticanje krvi i izazovu jak bol već od prvih menstruacija. Anomalije reproduktivnog trakta prisutne su kod do 3,8% mladih žena.
Ožiljak (niša) nakon carskog reza – veće udubljenje na mestu ožiljka navodi se među uzrocima sekundarne dismenoreje.
Priraslice u šupljini materice i kongestija (zastoj krvi) u venama male karlice
| Parametar | Primarna dismenoreja | Sekundarna dismenoreja |
|---|---|---|
| Kada počinje | U adolescenciji, obično 6–12 meseci posle prve menstruacije | Najčešće u odraslom dobu (posle 25–30. godine), nakon godina bezbolnih ciklusa; izuzetak su urođene anomalije, kod kojih bol počinje od prvih menstruacija |
| Karakter bola | Grčevit bol vezan za početak menstruacije, sličan iz ciklusa u ciklus; slabi sa godinama | Počinje ranije u ciklusu, traje duže i vremenom se pojačava; može se javiti i van menstruacije |
| Prateći simptomi | Mučnina, dijareja, glavobolja, umor, bez drugih ginekoloških tegoba | Obilno ili neredovno krvarenje, bol pri odnosu, bol pri pražnjenju creva ili mokrenju, neuobičajen sekret, teškoće sa začećem |
| Nalaz na pregledu | Uredan ginekološki pregled i ultrazvuk | Mogu se naći uvećana materica, miomi, ciste, osetljivost ili čvorići u maloj karlici, ali uredan nalaz ne isključuje bolest |
| Dijagnoza | Postavlja se na osnovu anamneze i isključivanjem drugih uzroka | Potvrđuje se ultrazvukom, po potrebi magnetnom rezonancom, histeroskopijom ili laparoskopijom |
| Lečenje | NSAIL, hormonska terapija, toplota i fizička aktivnost | Lečenje osnovnog oboljenja (hormonski ili hirurški) uz terapiju bola |
| Uticaj na plodnost | Sama po sebi nije posledica oštećenja reproduktivnih organa | Neki uzroci (endometrioza, submukozni miomi, upalne bolesti) mogu otežati začeće |
Dijagnostika ima jedan cilj: da se utvrdi da li je reč o primarnoj dismenoreji ili iza bola stoji oboljenje koje treba lečiti.
Razgovor sa ginekologom (anamneza) je najvažniji korak. Lekar će pitati kada su bolovi počeli, koliko traju, kako reagujete na lekove, kakve su vam menstruacije (dužina ciklusa, obilnost), da li imate bol pri odnosu ili van ciklusa i koju kontracepciju koristite. Korisno je da na pregled ponesete beleške o bolu iz poslednjih nekoliko ciklusa.
Ginekološki pregled služi da se otkriju znaci sekundarnih uzroka – uvećana ili neravna materica, osetljivost pri pregledu, promene na grliću, sekret ili čvorići. Kod žena sa primarnom dismenorejom nalaz je uredan.
Transvaginalni ultrazvuk je prva i osnovna metoda kada se sumnja na sekundarnu dismenoreju. Njime se mogu prikazati miomi, polipi, ciste i endometriomi, znaci adenomioze, kao i urođene anomalije materice. Kada je potrebna dodatna procena (adenomioza, duboka endometrioza), koristi se magnetna rezonanca.
Laboratorija se ne radi rutinski kod svake žene sa bolnim menstruacijama, već prema simptomima:
test na trudnoću (beta-hCG) – da se isključi trudnoća, uključujući vanmateričnu, kod novonastalog ili neuobičajenog bola,
brisevi i testovi na hlamidiju i gonoreju – kada postoji sumnja na infekciju ili upalnu bolest male karlice,
krvna slika – kod obilnih menstruacija, da se proceni da li postoji anemija,
pregled urina – da se isključi infekcija mokraćnih puteva kao uzrok bola,
zapaljenski parametri (npr. CRP, leukociti) – kod sumnje na akutnu infekciju.
Histeroskopija je pregled unutrašnjosti materice tankom optikom kroz grlić. Kada su nalazi nejasni, a simptomi traju, dodatne pretrage šupljine materice služe da se otkriju polipi, submukozni miomi ili urođene anomalije. Prednost histeroskopije je što se promena, poput polipa ili manjeg submukoznog mioma, često može ukloniti tokom istog zahvata.
Laparoskopija je minimalno invazivna operacija kojom se direktno pregleda mala karlica. Laparoskopija više nije „zlatni standard" za dijagnozu endometrioze – prednost imaju ultrazvuk i magnetna rezonanca, uz probnu hormonsku terapiju. Laparoskopija se preporučuje kada su snimanja negativna, a bol se ne smiruje uprkos terapiji, ili kada se planira hirurško lečenje.
Lekovi protiv bolova mogu da ublaže tegobe, ali ne govore ništa o tome zašto menstruacije bole. Kod sekundarne dismenoreje bol je posledica oboljenja, poput endometrioze, mioma ili adenomioze. Ako se tada samo „gasi" simptom, osnovni problem ostaje neprepoznat i može vremenom da napreduje. Zato je prvi korak razgovor sa ginekologom i pregled: tako se utvrđuje uzrok bola, a terapija se bira prema njemu.
Izbor terapije zavisi od toga da li je dismenoreja primarna ili sekundarna, koliko je bol jak, da li vam je potrebna kontracepcija ili planirate trudnoću, kao i od drugih zdravstvenih stanja. Najčešće se kombinuje više pristupa. Ako bol ne popusti ni posle nekoliko meseci terapije, potrebno je detaljnije ispitivanje.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) deluju na sam mehanizam bola, jer smanjuju stvaranje prostaglandina, supstanci koje izazivaju grčeve materice. Zato se kod primarne dismenoreje najčešće koriste kao prva linija lečenja. Kao i svi lekovi, mogu da izazovu neželjene efekte, najčešće tegobe sa želucem.
NSAIL nisu za svakoga. Oprez je potreban kod alergije na aspirin ili druge lekove iz ove grupe, čira ili krvarenja iz želuca, astme, bolesti bubrega, jetre ili srca, kao i uz lekove za razređivanje krvi. Koji lek je pravi za vas, kada ga uzimati i u kojoj dozi, određuje lekar. Ako postoji mogućnost da ste trudni, pre uzimanja bilo kog leka obavezno se posavetujte sa lekarom.
Ako lekovi protiv bolova prestanu da pomažu ili su vam potrebni sve češće, nemojte povećavati dozu na svoju ruku. To je znak da je vreme za pregled.
Hormonska terapija smanjuje bol tako što stanjuje sluznicu materice, pa se stvara manje prostaglandina, a kontrakcije su slabije. Koristi se i kod primarne dismenoreje i kod pojedinih uzroka sekundarne, posebno endometrioze i adenomioze. Postoje različiti oblici: kombinovane pilule, preparati samo sa progestagenom i hormonska spirala. Koji je oblik pogodan, zavisi od vašeg zdravstvenog stanja i planova.
Hormonska terapija nije pogodna za svaku ženu. Kombinovane pilule se, na primer, ne preporučuju pušačicama starijim od 35 godina, ženama koje su imale krvne ugruške ili moždani udar, kao ni kod migrene sa aurom, povišenog krvnog pritiska i nekih drugih stanja. Za većinu ovih žena postoje bezbedne alternative. Zbog toga se hormonska terapija uvek propisuje tek nakon pregleda i razgovora o zdravstvenoj istoriji.
Važno je znati da hormonska terapija može da ublaži bol, ali ne zamenjuje dijagnostiku. Uzrok bola treba utvrditi pre početka terapije.
Ove metode ne zamenjuju lekove kod jakog bola, ali mogu značajno pomoći – same kod blažih tegoba ili kao dopuna terapiji.
Toplota – termofor, topli flaster ili jastučić na donjem delu stomaka.
Fizička aktivnost – redovno vežbanje (i niskog intenziteta, poput joge i istezanja, i aerobni treninzi) može značajno da smanji jačinu menstrualnog bola. U studijama se vežbalo najmanje tri puta nedeljno po 45–60 minuta, a efekat se postiže redovnošću tokom celog ciklusa, ne samo tokom menstruacije.
Ishrana i dodaci ishrani – za đumbir, vitamin B1, riblje ulje, cink i još neke dodatke postoje samo ograničeni dokazi niskog kvaliteta da mogu pomoći, a podaci o bezbednosti su nedovoljni. Uravnotežena ishrana i izbegavanje pušenja korisni su za opšte zdravlje, ali dodaci ishrani nisu zamena za proverenu terapiju.
TENS (blaga električna stimulacija nerava preko kože) i akupunktura – neke žene ih koriste kao dopunske metode, ali su dokazi o njihovoj efikasnosti ograničeni.
Sama bolna menstruacija ne znači da žena ima problem sa plodnošću. Primarna dismenoreja, po definiciji, nije posledica oboljenja reproduktivnih organa. Situacija je drugačija kod sekundarne dismenoreje – neki od njenih uzroka direktno mogu da otežaju začeće. Sekundarna dismenoreja je povezana sa neplodnošću, posebno kada je uzrok endometrioza
Poruka je jasna: rano otkrivanje i lečenje uzroka povećava šanse za trudnoću. Ako imate jake menstrualne bolove i planirate trudnoću – ili već duže pokušavate da zatrudnite – ginekološki pregled i ultrazvuk su prvi korak.
Planirate trudnoću, a menstruacije su vam bolne?
Uzroci poput endometrioze, mioma ili adenomioze mogu da otežaju začeće, a rano otkrivanje povećava šanse za trudnoću. Zakažite ginekološki pregled u Prvoj poliklinici, Krunska 38, Vračar, i saznajte šta stoji iza vašeg bola.
Pogledajte cenovnik ginekoloških uslugaBlaga nelagodnost je uobičajena, ali jak bol koji ometa svakodnevicu nije nešto što treba prihvatiti kao normalno. SOGC upozorava da neprepoznat i nelečen menstrualni bol vremenom može preći u hronični bolni sindrom, zato je bolje reagovati na vreme.
Ne postoji jedan „najbolji" lek. Svi dostupni NSAIL imaju uporedivu efikasnost i bezbednost, pa izbor zavisi od vašeg zdravstvenog stanja i podnošljivosti. Najbolji pristup je razgovarati sa ginekologom.
Primarna dismenoreja često slabi sa godinama, ali sekundarna ne prolazi sama – njen uzrok, poput endometrioze, može vremenom napredovati ako se ne leči.. Zato je važno da ginekolog utvrdi o kom tipu dismenoreje se radi, umesto da se čeka.
Da – posebno kada bol ne reaguje na terapiju. Studije pokazuju da čak do 35% žena kod kojih NSAIL ne deluju ima endometriozu, a kod adolescentkinja sa bolom koji ne reaguje ni na NSAIL ni na hormonsku terapiju endometrioza se nalazi u do 70% slučajeva, prema CMAJ.
Da, kod većine žena. Kontinuirano uzimanje pilula – bez pauze, odnosno bez krvarenja svakog meseca – pokazalo se efikasnijim od standardnog cikličnog režima, prema određenim smernicama . O režimu uzimanja odlučuje se zajedno sa ginekologom.
Istraživanja ukazuju da utiče. U prospektivnoj studiji objavljenoj u časopisu Occupational and Environmental Medicine, žene sa visokim nivoom stresa u prethodnom ciklusu imale su oko dva puta veći rizik od bolne menstruacije u narednom ciklusu (44% naspram 22%) u poređenju sa ženama sa niskim nivoom stresa.
Žene koje nisu rađale češće imaju primarnu dismenoreju, a veći broj porođaja se navodi kao zaštitni faktor. Međutim, ako se menstrualni bol pojačava posle porođaja, to može ukazivati na sekundarni uzrok poput adenomioze – i zahteva pregled.
Kod primarne dismenoreje bol obično počinje 1–3 dana pre menstruacije ili sa njenim početkom, prema, i traje dva do tri dana.. Bol koji počinje nedelju dana pre menstruacije, traje celu menstruaciju ili se javlja oko ovulacije više odgovara sekundarnoj dismenoreji.