Ultrazvuk štitne žlezde

• Ultrazvuk štitne žlezde je neinvazivna i potpuno bezbolna metoda, bez zračenja, kojom se procenjuje veličina, struktura i eventualni čvorovi na žlezdi.

• Radi se kod uvećanja žlezde, napipljivog čvora na vratu, promuklosti, otežanog gutanja, kao i kod praćenja Hašimoto tireoiditisa, hipotireoze ili hipertireoze.

• Čvorovi na štitnoj žlezdi se ultrazvukom otkrivaju kod velikog broja odraslih osoba — najveći deo njih je benigan, a TI-RADS klasifikacija pomaže lekaru da proceni stepen rizika.

• Nalaz ultrazvuka se uvek tumači zajedno sa hormonskim statusom (TSH, FT3, FT4), a po potrebi i sa antitelima, na endokrinološkom pregledu.

• Pregled ne zahteva posebnu pripremu ni uput i traje kratko, bez posledica po dnevne aktivnosti.

Štitasta žlezda se nalazi na vratu, neposredno iznad ključne kosti, i ima oblik leptira, odnosno dva režnja povezana uskom trakom tkiva, tiroidnom prevlakom (isthmus). Štitasta žlezda proizvodi tiroidni hormon, koji pomaže u regulisanju različitih telesnih funkcija, uključujući brzinu otkucaja srca. Veoma je uobičajeno da se tokom vremena u štitnoj žlezdi razviju promene ili čvorovi koji se mogu, ali ne moraju napipati na površini kože - zato ih lekar identifikuje na ultrazvučnom pregledu. Čvorovi se vide na ultrazvuku kod čak 70 odsto odraslih. Velika većina njih su benigni delovi tkiva štitaste žlezde koji ne predstavljaju opasnost po zdravlje, dok manji broj zahteva dalju dijagnostiku ili lečenje. Čak i kada su nalazi hormona štitne žlezde u redu, to ne isključuje pojavu promena koje se otkrivaju samo ultrazvukom.

Prednosti ultrazvuka štitne žlezde

• Neinvazivan je — izvodi se bez igala ili injekcija;

• široko je dostupan, jednostavan za izvođenje i pristupačniji od većine drugih metoda snimanja;

• izuzetno je bezbedan i ne koristi jonizujuće zračenje;

• daje jasnu sliku mekih tkiva koja se ne prikazuju dobro na rendgenskim snimcima;

• omogućava snimanje u realnom vremenu, što ga čini pogodnim za vođenje minimalno invazivnih procedura, poput iglene biopsije štitne žlezde.

Šta može da se vidi ultrazvukom štitaste žlezde?

Ultrazvučnim pregledom lekar dobija detaljan prikaz građe štitaste žlezde i može da proceni:

• veličinu i volumen štitaste žlezde;

• njen položaj, oblik i strukturu;

• da li je žlezda uvećana;

• homogenost odnosno nehomogenost tkiva;

• prisustvo jednog ili više čvorova;

• veličinu, položaj i izgled čvorova;

• da li je promena čvrsta, cistična ili mešovita;

• prisustvo cista;

• određene promene u strukturi žlezde koje mogu pratiti tireoiditis;

• izgled okolnih tkiva i, kada je potrebno, limfnih čvorova vrata.

Posebno važnu ulogu ultrazvuk ima kod čvorova štitaste žlezde, jer omogućava procenu njihovih karakteristika i praćenje eventualnih promena veličine i izgleda tokom vremena.

Važno je znati da ultrazvuk sam po sebi ne može sa sigurnošću potvrditi da li je čvor benigni ili maligni. Na osnovu njegovog izgleda i drugih kliničkih podataka lekar procenjuje da li je dovoljno praćenje ili je potrebna dodatna dijagnostika, kao što je biopsija štitaste žlezde.

Kada se radi ultrazvuk štitaste žlezde?

Ultrazvučni pregled se najčešće preporučuje kada lekar želi da proceni promenu u građi štitaste žlezde ili da prati već poznatu promenu.

Pregled može biti preporučen kada:

• lekar tokom pregleda napipa čvor ili drugu promenu u predelu štitaste žlezde;

• postoji vidljivo ili opipljivo uvećanje prednjeg dela vrata;

• je ranije otkriven jedan ili više čvorova koje treba pratiti;

• postoji sumnja na promene u strukturi žlezde;

• treba proceniti promenu koja je slučajno otkrivena tokom drugog radiološkog pregleda vrata;

• laboratorijski nalazi, simptomi ili klinički pregled ukažu da je potrebna dodatna procena štitaste žlezde;

• treba pratiti ranije dijagnostikovano oboljenje ili promenu.

Ultrazvuk može da otkrije i male čvorove koji se ne mogu napipati tokom kliničkog pregleda.

S druge strane, simptomi kao što su umor, promene telesne težine ili lupanje srca sami po sebi ne znače da je ultrazvuk obavezno potreban. U tim situacijama lekar najpre procenjuje simptome i po potrebi preporučuje laboratorijske analize, ultrazvuk ili druge preglede.

Koji simptomi mogu biti razlog za endokrinološki pregled?

Poremećaji rada štitaste žlezde mogu izazvati različite simptome, ali oni nisu specifični samo za bolesti štitaste žlezde.

Ako tegobe traju, ponavljaju se ili se više simptoma javlja istovremeno, preporučuje se lekarski odnosno [endokrinološki pregled].

Obratite pažnju na simptome kao što su:

• neobjašnjivo dobijanje ili gubitak telesne težine;

• izražen umor i malaksalost;

• ubrzan, nepravilan ili neuobičajeno usporen rad srca;

• izražena osetljivost na hladnoću;

• netolerancija na toplotu i pojačano znojenje;

• drhtanje ruku;

• nervoza, razdražljivost ili promene raspoloženja;

• usporenost i smanjena koncentracija;

• promene menstrualnog ciklusa;

• vidljivo ili opipljivo uvećanje vrata;

• osećaj pritiska ili nelagodnosti u predelu štitaste žlezde.

Endokrinolog na osnovu razgovora, kliničkog pregleda, simptoma i prethodnih nalaza određuje da li je potreban ultrazvuk štitaste žlezde i koje laboratorijske analize treba uraditi.

Da li se ultrazvukom može proveriti kako radi štitasta žlezda?

Ne. Ultrazvuk i laboratorijske analize daju različite informacije.

Ultrazvuk pokazuje kako štitasta žlezda izgleda, odnosno njenu veličinu, strukturu i eventualne čvorove, ciste ili druge promene.

Laboratorijske analize pokazuju kako štitasta žlezda funkcioniše, odnosno da li proizvodi odgovarajuću količinu hormona.

Zato uredan ili promenjen ultrazvučni nalaz ne mora automatski da znači da je i funkcija žlezde uredna ili poremećena.

Šta ako se na ultrazvuku pronađe čvor na tireoidnoj žlezdi?

Čvorovi štitaste žlezde su česti i njihov pronalazak sam po sebi ne znači da postoji maligno oboljenje.

Kada se pronađe čvor, lekar ultrazvukom procenjuje:

• njegovu veličinu;

• mesto na kojem se nalazi;

• da li je čvrst, cističan ili mešovit;

• njegove ivice i oblik;

• unutrašnju strukturu;

• druge ultrazvučne karakteristike značajne za procenu rizika.

Na osnovu ukupnog izgleda čvora i njegove veličine određuje se dalji postupak.

TI-RADS klasifikacija čvorova štitne žlezde

Kada se na ultrazvuku otkrije čvor, lekar ga procenjuje po standardizovanom sistemu TI-RADS (Thyroid Imaging Reporting and Data System), koji koriste Američki koledž radiologa i Evropsko tireoidno udruženje. Sistem raspoređuje čvor u jednu od pet kategorija na osnovu izgleda (ehogenost, oblik, ivice, prisustvo mikrokalcifikacija) i time daje jasnu preporuku za dalje postupanje, umesto da nalaz ostane neodređen.

Napomena: Važno je naglasiti da TI-RADS kategorija ne predstavlja dijagnozu, već stepen rizika koji lekaru pomaže da odluči da li je potrebna dodatna dijagnostika. Konačna procena prirode čvora dobija se jedino citološkim pregledom nakon biopsije, ukoliko je indikovana.

Elastografija štitne žlezde

Elastografija štitne žlezde je ultrazvučna metoda kojom se, merenjem otpora mekih tkiva na pritisak sondom, procenjuje priroda promene koja deluje sumnjivo. Metoda u velikoj većini slučajeva pokazuje da li se radi o malignom tumoru štitne žlezde. Za elastografiju su neophodni ultrazvučni uređaji poslednjih generacija.

Koji dodatni pregledi se preporučuju uz ultrazvuk štitne žlezde?

Ultrazvuk prikazuje strukturu žlezde, ali ne i njenu hormonsku funkciju — zato se nalaz uvek sagledava zajedno sa laboratorijskim analizama. U zavisnosti od kliničke slike, endokrinolog može predložiti:

• TSH (tireostimulišući hormon) — osnovni pokazatelj funkcije štitne žlezde;

• Slobodni T4 i T3 (FT4, FT3) — direktan nivo hormona štitne žlezde u krvi;

• Anti-TPO i anti-Tg antitela — proveravaju se kod sumnje na autoimuno oboljenje, poput Hašimoto tireoiditisa;

• Punkciona biopsija tankom iglom (FNAB) — citološka analiza uzorka tkiva, indikovana kod čvorova visokog TI-RADS rizika (kategorija 4–5) ili prema veličini i karakteristikama čvora.

Kombinacija ultrazvučnog nalaza i hormonskog statusa omogućava endokrinologu da postavi celovitu sliku i, ukoliko je potrebno, propiše odgovarajuću terapiju ili dalje praćenje.

Priprema za ultrazvuk štitne žlezde

Za ultrazvuk štitne žlezde nije potrebna posebna priprema niti post. Preporučuje se da pacijent na pregled ponese postojeću medicinsku dokumentaciju - ranije nalaze ultrazvuka, laboratorijske analize hormona i uput lekara, ukoliko postoji, kako bi lekar mogao da uporedi nalaze i prati eventualne promene tokom vremena. Odeća koja se lako otkopčava u predelu vrata i dekoltea olakšava izvođenje pregleda.

Kako se izvodi pregled?

Pregled se izvodi u ležećem položaju. Lekar nanosi pacijentu gel na bazi vode na deo vrata gde se nalazi štitna žlezda - gel pomaže ultrazvučnoj sondi da uspostavi siguran kontakt sa delom koji se ispituje. Zatim lekar pomera sondu u raznim pravcima kako bi snimio žlezdu i napravio potrebne snimke. Pritisak sondom je blag i obično ne izaziva nelagodu. Po završetku snimanja, ubrusom se skida gel sa kože, a pacijent odmah nastavlja sa svojim redovnim dnevnim aktivnostima.

Ultrazvuk stvara sliku unutrašnjosti tela pomoću zvučnih talasa visoke frekvencije — otuda i drugi naziv, sonografija. Zvučni talasi putuju od sonde kroz gel u telo, a sonda prikuplja talase koji se odbijaju; na osnovu njih računar formira sliku u realnom vremenu. Kod ultrazvučnih pregleda nema jonizujućeg zračenja, što ovu metodu čini pogodnom i za ponovljena, česta praćenja.

Često postavljena pitanja

Da li je potreban uput za ultrazvuk štitne žlezde?

Ne, pregled možete zakazati i bez uputa lekara opšte prakse. Ukoliko uput postoji, poželjno je poneti ga na pregled radi kompletnije medicinske dokumentacije.

Koliko traje pregled?

Sam ultrazvučni pregled štitne žlezde traje kratko, obično do 15 minuta, a nalaz se dobija odmah nakon pregleda.

Koliko često treba raditi kontrolni ultrazvuk štitne žlezde?

Učestalost kontrole zavisi od nalaza - kod benignih čvorova kontrola se obično radi jednom godišnje, dok se kod sumnjivijih nalaza (TI-RADS 3 i više) preporučuju češće kontrole, po odluci endokrinologa.

Da li trudnice mogu da rade ultrazvuk štitne žlezde?

Da. Ultrazvuk ne koristi zračenje i potpuno je bezbedan tokom trudnoće, a funkcija štitne žlezde se u trudnoći redovno prati jer hormoni štitne žlezde utiču na razvoj deteta.

Da li se Hašimoto vidi na ultrazvuku?

Kod Hašimoto tireoiditisa ultrazvuk može pokazati karakteristične promene u strukturi i ehogenosti tkiva štitaste žlezde. Međutim, dijagnoza se ne postavlja samo na osnovu ultrazvučnog nalaza. Lekar uzima u obzir simptome, klinički pregled i laboratorijske nalaze, uključujući TSH, FT4 i prema indikaciji antitela na štitastu žlezdu.

Da li ultrazvuk štitaste žlezde boli?

Ne. Pregled je neinvazivan i uobičajeno bezbolan. Sonda se pomera po koži vrata preko ultrazvučnog gela.

Da li normalan TSH znači da ultrazvuk štitaste žlezde nije potreban?

Ne nužno. TSH pokazuje funkciju štitaste žlezde, dok ultrazvuk procenjuje njenu strukturu. Osoba može imati uredan TSH, a istovremeno imati čvor koji se može videti ultrazvukom.
Sadržaj na ovoj stranici je isključivo informativan i ne predstavlja medicinsku dijagnozu niti zamenu za lekarski pregled. Za tačnu procenu Vašeg zdravstvenog stanja, obratite se lekaru specijalisti.