Ultrazvuk štitaste žlezde je neinvazivna, potpuno bezbolna dijagnostička metoda, koja pomaže lekarima da ustanove i leče oboljenja štitnjače.
Štitasta žlezda se nalazi na vratu, neposredno iznad ključne kosti, i ima oblik leptira, odnosno ima dva režnja koji su povezani uskom trakom tkiva, tiroidnom prevlakom (isthmus). Spada u jednu od devet endokrinih žlezda u organizmu koje proizvode i šalju hormone u krvotok. Štitasta žlezda proizvodi tiroidni hormon, koji pomaže u regulisanju različitih telesnih funkcija, uključujući brzinu otkucaja srca. Veoma je uobičajeno da se tokom vremena u štitnoj žlezdi razviju promene ili čvorovi koji se mogu, ali ne moraju napipati na površini kože. Zato lekar može da ih identifikuje na ultrazvučnom pregledu. Čvorovi se vide na ultrazvuku kod čak 70 odsto odraslih. Velika većina njih su benigni delovi tkiva štitaste žlezde koji ne predstavljaju opasnost po zdravlje. Manji broj su pravi tumori štitaste žlezde koji zahtevaju dalju dijagnostiku ili lečenje. Čak i ako su nalazi hormona štitast žlezde u redu, to ne isključuje pojavu promena na štitnoj žlezdi koja mogu da se otkriju ultrazvukom.
Kada se i zašto se radi ultrazvuk štitne žlezde?
Ultrazvuk štitne žlezde radi se:
- kako bi se utvrdilo da li kvržica na vratu (čvor), grudvica ili cista potiče od štitne žlezde ili od susednih mekih tkiva, organa;
- kod uvećanja štitne žlezde;
- u cilju pregleda čvorova kod pacijenata sa jednim ili više modula;
- da se ustanovi da li je čvor na štitnoj žlezdi porastao tokom vremena;
- da bi se pratila već postojeća oboljenja štitne žlezde (Hašimoto tireoiditis, hipotireoza, hipertireoza);
- u slučaju naglog mršavljenja ili gojenja.
Koje bolesti i promene otkriva UZ štitne žlezde?
Ultrazvukom se prvenstveno vidi oblik, struktura tkiva i veličina štitne žlezde. Tokom ovog pregleda meri se dužina, širina i debljina žlezde. Potom se, ukoliko postoje, analiziraju čvorovi i da bi se utvrdilo da li su benigni ili imaju karakteristike koje ukazuju na maligne promene i zahtevaju biopsiju. Na pregledu mogu da se vide i ciste, koje su uglavnom benigne, ali retko u njima može da se krije maligna promena.
Elastografija štitne žlezde
Elastografija štitne žlezde je ultrazvučna metoda kojom se kroz merenje otpora mekih tkiva na pritisak sondom može se videti priroda promene koja deluje sumnjivo. Metoda u skoro 100% slučajeva pokazuje da li se radi o malignom tumoru kod štitne žlezde. Za elastografiju su neophodni uređaji UZ uređaji poslednjih generacija.
Priprema za UZ štitne žlezde
Pregled se izvodi u ležećem položaju. Radiolog, odnosno lekar posebno obučen da nadgleda i tumači radiološke preglede, nanosi pacijentu gel na bazi vode na deo vrata gde se nalazi štitna žlezda. Gel pomaže ultrazvučnoj sondi da uspostavi siguran kontakt sa delom koji se ispituje. Zatim lekar pomera sondu u raznim pravcima kako bi snimio žlezdu, odnosno napravio snimke. Pritisak sondom je blag i obično ne izazva nelagodu. Po završetku snimanja, ubrusom se skida gel sa kože. Posle pregleda nastavljate sa svojim redovnim dnevnim aktivnostima.
Koji lekari rade, a koji tumače UZ štitne žlezde?
Radiolog će po završetku pregleda analizirati dobijene snimke i predočiti vam rezultate. Međutim, on ne može da vam odredi lečenje, jer je UZ samo jedan od dijagnostičkih metoda da bi se utvrdila vaša dijagnoza. Zato on šalje izveštaj lekaru endokrinologu koji je zatražio pregled. Kada dođete kod svog endokrinologa, on će vam na osnovu UZ rezultata i drugih dijagnostičkih pregleda prepisati terapiju ili dati uput za dalja ispitivanja.
Kako radi ultrazvuk štitaste žlezde?
Ultrazvuk proizvodi slike unutrašnjosti tela koristeći zvučne talase, a ima i još jedan naziv - sonografija. Koristi malu sondu (transduktor) i gel postavljen direktno na kožu. Zvučni talasi visoke frekvencije putuju od sonde kroz gel u telo. Sonda prikuplja zvukove koji se odbijaju. Računar koristi te zvučne talase da stvori sliku. Kod ultrazvučnih pregleda nema zračenja. Budući da ultrazvuk snima slike u realnom vremenu, može pokazati strukturu unutrašnjih organa. Ultrazvuk štitne žlezde daje slike štitne žlezde i susednih struktura na vratu.
Prednosti UZ štitne žlezde
- Većina pregleda ultrazvukom je neinvazivna (bez igala ili injekcija);
- ultrazvuk je široko dostupan, jednostavan za upotrebu i jeftiniji od većine drugih metoda snimanja;
- ultrazvučno snimanje je izuzetno bezbedno i ne koristi zračenje;
- daje jasnu sliku mekih tkiva koja se ne pokazuju dobro na rendgenskim snimcima.
- omogućava snimanje u realnom vremenu. Ovo ga čini dobrim za vođenje minimalno invazivnih procedura kao što je iglena biopsija štitaste žlezde i aspiracija tečnosti.
Zakažite svoj pregled!