OGTT - test opterećenja glukozom

Test opterećenja glukozom, poznat kao OGTT, meri reakciju organizma na glukozu, odnosno omogućava praćenje nivoa šećera u venskoj krvi u više faza. Prvi korak je merenje nivoa šećera u krvi na prazan želudac, a potom pacijent popije rastvor glukoze. OGTT testom se meri nivo šećera u krvi na svakih pola sata u narednih 60, 120 ili 180 minuta (prema zahtevu endokrinologa).

Šta je OGTT test u praksi? To je oralni test tolerancije glukoze (Oral Glucose Tolerance Test) – jedini pouzdan način da se insulinska rezistencija i predijabetes otkriju na vreme, pre nego što standardna analiza šećera u krvi na tašte pokaže bilo kakvo odstupanje.

Zašto se radi test opterećenja glukozom (OGTT test)?

OGTT test se radi:

• kod sumnje na insulinsku rezistenciju (poremećaj metabolizma glukoze);

• kod osoba čije su vrednosti glukoze pri jutarnjem merenju na prazan stomak između 6,1 i 6,8 mmol/l, a što se još ne smatra dijabetesom;

• kod osoba kod kojih je već potvrđena dijagnoza predijabetesa, pa se radi kontrola na svakih godinu dana;

• kod sumnje na dijabetes tipa 1 (najčešći kod dece);

• kod sumnje na dijabetes tipa 2 (kod odraslih);

• kod trudnica kod kojih se sumnja na gestacijski dijabetes;

• kod žena koje su imale gestacijski dijabetes, na svake 3 godine se preporučuje skrining testiranje;

• kod devojaka/žena sa dijagnozom sindroma policističnih jajnika, a koji je povezan sa insulinskom rezistencijom;

• kod osoba koje boluju od hipertiroidizma (pojačanog rada štitaste žlezde), pankreatitisa, Kušingovog sindroma, akromegalije, pacijenata na terapiji steroidima;

• kod gojaznih osoba čiji je indeks telesne mase veći od 25 jer je kod njih povećan rizik od nastanka dijabetesa;

• kao skrining metoda kod svih osoba starijih od 35 godina, kao i kod mlađih osoba sa povišenim indeksom telesne mase i dodatnim faktorom rizika – prema aktuelnoj preporuci Američkog udruženja za dijabetes (ADA je 2022. godine spustila granicu skrininga sa 45 na 35 godina). 

• kod osoba sa hemoglobinom A1c u graničnoj zoni, kada je potrebna dodatna potvrda pre postavljanja konačne dijagnoze;

• kod pozitivne porodične anamneze dijabetesa, čak i bez drugih simptoma.

Lekari najčešće upućuju na OGTT test nakon što osnovna analiza glukoze na tašte ili glikozilirani hemoglobin (HbA1c) pokažu graničan ili nejasan rezultat. OGTT ostaje najprecizniji pojedinačni test za procenu tolerancije na glukozu jer prati reakciju organizma kroz vreme, a ne samo jednu izolovanu vrednost.

Simptomi i znaci koji mogu ukazivati na insulinsku rezistenciju

Važno je odmah reći: kod većine ljudi insulinska rezistencija i predijabetes ne izazivaju nikakve simptome, zbog čega se često otkrivaju tek kroz rutinski pregled ili baš kroz OGTT test. Ipak, kod nekih osoba mogu se javiti blagi, lako previdivi znaci, poput:

• pojačanog osećaja umora, čak i posle dovoljno sna;

• povećane žeđi i učestalijeg mokrenja;

• pojačanog apetita, posebno želje za slatkim odmah posle obroka;

• povremeno zamućenog vida;

• tamnijih, "somotastih" flekica na koži – najčešće na vratu, pod pazuhom ili u preponama (stanje poznato kao acanthosis nigricans), koje su jedan od vizuelno najprepoznatljivijih znakova insulinske rezistencije. 

Kod žena, insulinska rezistencija je usko povezana i sa sindromom policističnih jajnika (PCOS), pa se dodatno mogu javiti neredovan menstrualni ciklus, izraženija akne ili pojačana dlakavost.

Ako prepoznajete jedan ili više ovih znakova, ili spadate u neku od rizičnih grupa navedenih iznad, OGTT test je pouzdan način da se stanje potvrdi ili isključi.

Dvosatni i trosatni OGTT test - koja je razlika?

U zavisnosti od razloga zbog kog je test propisan, razlikuju se dve varijante:

• Dvosatni OGTT test – dva uzorkovanja krvi (na tašte i posle 120 minuta), koristi se za dijagnostiku predijabetesa i dijabetesa kod odraslih i dece.

• Trosatni OGTT test – do četiri uzorkovanja krvi (na tašte, pa u 60., 120. i po potrebi 180. minutu), koristi se prevashodno za skrining gestacijskog dijabetesa u trudnoći.

Koju varijantu ćete raditi određuje lekar koji vas upućuje na test – endokrinolog, ginekolog, internista ili lekar opšte prakse.

Koje bolesti otkriva OGTT?

Insulinska rezistencija i predijabetes su stanja koja prethode dijabetesu, pa standardno merenje nivoa glukoze u krvi daje rezultate koji su u okvirima normalnih vrednosti tj. između 3,6 i 6,1 mmol/l. Jedini način da se postavi pouzdana dijagnoza jeste test opterećenja glukozom (OGTT).

Pored otkrivanja insulinske rezistencije i predijabetesa, test opterećenja glukozom (OGTT) se radi i da bi se otkrio poremećaj metabolizma glukoze koji ukazuje da je već došlo do dijabetesa.

Kako se izvodi test opterećenja glukozom?

Preporučuje se da se test radi ujutro jer se radi na prazan stomak. Pacijent ne sme ništa da jede niti da pije osam sati pre testa opterećenja šećerom. Test započinje uzimanjem uzorka krvi iz vene. Zatim se popije 300 ml vodenog rastvora koji sadrži 75g ili 100g glukoze.

Koncentracija glukoze zavisi od telesne mase osobe koja se testira, ali i od toga da li se sumnja na insulinsku rezistenciju i predijabetes ili na dijabetes. Kod sumnje na insulinsku rezistenciju, neophodno je istovremeno merenje i nivoa insulina. Kada se sumnja na dijabetes, test se radi pomoću rastvora sa 100 gr glukoze. Uzorak krvi se ponovo uzima u 30. minutu od početka testa, potom u 60. minutu, pa 90. minutu i 120. minutu (ako je endokrinolog tražio da test traje 2 sata). Za sve vreme trajanja testa, osoba koja se testira ne sme ništa da jede i da puši, ali može da pije vodu. Potrebno je da miruje.

Kako se radi OGTT test u trudnoći?

Kod trudnica tok testa je nešto drugačiji u broju vađenja krvi. Ako se radi jednokoraki test (75g glukoze), krv se vadi tri puta: na tašte, posle 60 minuta i posle 120 minuta. Ako ginekolog primenjuje dvokoraki protokol (100g glukoze, posle graničnog rezultata na kraćem testu), krv se vadi četiri puta -  na tašte, pa posle 1, 2 i 3 sata. Za razliku od testa van trudnoće, kod kog se najčešće rade samo dva vađenja (na tašte i posle 2 sata), trudnicama se uzima bar jedan dodatni uzorak, jer se prate finije promene nivoa šećera tokom prva dva sata od unosa glukoze. 

OGTT test sa insulinemijama

Pored standardnog OGTT testa, moguće je uraditi i OGTT test sa insulinemijama, kod kog se pored nivoa glukoze u krvi, u istim vremenskim intervalima, prati i nivo insulina kao odgovor organizma na unetu glukozu. Ova varijanta daje potpuniju sliku o stepenu insulinske rezistencije i kapacitetu pankreasa da luči insulin, pa se često preporučuje devojkama i ženama sa sindromom policističnih jajnika (PCOS), kao i osobama kod kojih standardni nalaz glukoze ne daje dovoljno jasnu sliku.

Kako se insulinska rezistencija zapravo procenjuje? Umesto poređenja pojedinačne vrednosti insulina sa fiksnim brojem, u kliničkoj praksi se najčešće koristi HOMA-IR indeks (Homeostasis Model Assessment of Insulin Resistance), koji se izračunava iz glukoze i insulina na tašte po formuli: insulin na tašte (μIU/mL) × glukoza na tašte (mmol/l) / 22,5. Vrednost HOMA-IR iznad približno 2,0–2,5 se u literaturi najčešće navodi kao granica koja ukazuje na insulinsku rezistenciju, mada se tačan prag razlikuje između laboratorija i populacija.

Konačnu procenu insulinske rezistencije uvek daje lekar, na osnovu HOMA-IR indeksa, kliničke slike, indeksa telesne mase, obima struka i drugih laboratorijskih nalaza – a ne na osnovu jedne izolovane vrednosti insulina u toku OGTT testa.

Priprema za OGTT test sa insulinemijama ne razlikuje se od pripreme za standardni test – ista tri dana normalne ishrane i isto gladovanje od 8 sati pre testa. Razlika je isključivo u broju i vrsti analiza koje se rade iz svakog uzorka krvi. Na ovu varijantu testa upućuje endokrinolog ili ginekolog, u zavisnosti od kliničke slike.

Tumačenje rezultata OGTT testa

ezultate OGTT testa uvek tumači lekar, u kontekstu kliničke slike, ali orijentacione granične vrednosti prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije izgledaju ovako:

Van trudnoće (dvosatni test, 75g glukoze):

• Test u jednom koraku (75g, IADPSG/WHO kriterijum) – dijagnoza se postavlja ako je dostignuta ili premašena samo jedna od sledećih vrednosti: na tašte 5,1 mmol/l, posle 1 sata 10,0 mmol/l, posle 2 sata 8,5 mmol/l.

• Test u dva koraka (100g, češći u SAD) – nakon graničnog rezultata na kraćem testu radi se produženi test sa četiri merenja (na tašte, 1h, 2h, 3h), a za dijagnozu je potrebno da bar dve od četiri vrednosti budu iznad referentnih (na tašte 5,3 / 1h 10,0 / 2h 8,6 / 3h 7,8 mmol/l).

Izvor: Mayo Clinic, Glucose tolerance test

Koji protokol se primenjuje zavisi od procene ginekologa koji vodi trudnoću. Ove vrednosti su orijentacione i ne zamenjuju mišljenje lekara – konačnu dijagnozu uvek postavlja endokrinolog ili ginekolog na osnovu kompletnog nalaza.

Priprema za OGTT test

Potrebno je da se tri dana pre testa opterećenja glukozom normalno hranite, odnosno ne držite nikakvu dijetu i unosite najmanje 150 g ugljenih hidrata dnevno.

Preporuka je da se ovaj test radi ujutro između 8 i 12 h. Osam sati pre ovog testa osoba ne sme ništa da jede, pije, niti da puši. Jedino je dozvoljeno da se pije obična voda. Takođe, osoba ne sme da se izlaže fizičkom naporu.

One osobe koje imaju infekciju ili su nedavno imale neku traumu, ne treba da se podvrgavaju ovom testu.

Žene u reproduktivnom periodu se preporučuje da test rade 3 dana pre ili 3 dana posle menstruacije.

Osobe na terapiji kortikosteroidima ili diureticima (lekovima za izbacivanje vode), kao i oni koji već uzimaju lekove protiv dijabetesa (Glukofaž, Glukformin, Metformin, Tefor), trebalo bi da prekinu da ih uzimaju pre testa prema savetu lekara.

OGTT test u trudnoći

Kod trudnica se test opterećenja šećerom (OGTT test) najčešće radi između 24. i 28. nedelje trudnoće. Ako je rizik od gestacijskog dijabetesa veći ili je pri rutinskoj analizi krvi utvrđen povišen nivo šećera, može da se radi i ranije. Trudnice kod kojih je rizik veći su one koje su već imale gestacijski dijabetes u prethodnoj trudnoći, čiji najbliži srodnici boluju od dijabetesa, koje su gojazne, boluju od metaboličkog sindroma ili sindroma policističnih jajnika.

U nekim protokolima skrining se sprovodi u dva koraka: prvo se radi kraći test sa manjom količinom glukoze, pa se, ako je rezultat granični, radi potpuni trosatni OGTT test radi konačne potvrde. Koji protokol se primenjuje zavisi od procene ginekologa koji vodi trudnoću.

Žene kod kojih je u trudnoći dijagnostikovan gestacijski dijabetes imaju povećan rizik da kasnije razviju dijabetes tipa 2, zbog čega se preporučuje kontrolno testiranje 6 do 12 nedelja nakon porođaja, kao i redovno praćenje nivoa šećera u narednim godinama.

Kako ćete se osećati posle testa opterećenja glukozom?

Neke osobe teško podnose veliku dozu glukoze koju moraju brzo da popiju. Kod njih može da se javi mučnina i dođe do povraćanja tokom testa. Ako povrate popijen rastvor glukoze, test mora da se ponovi. Posle testa nema nikakvih neprijatnosti.

Ograničenja OGTT testa

Iako je OGTT najpouzdaniji pojedinačni test za procenu tolerancije na glukozu, dobro je znati i njegova ograničenja:

• Zahteva relativno dosta vremena – od 2 do 3 sata provedena u poliklinici;

• Neophodno je gladovanje od 8 sati pre testa, što nekim pacijentima otežava zakazivanje;

• Na rezultat mogu uticati stres, akutna bolest, nedavna trauma ili pojedini lekovi, zbog čega je važno da lekar bude upoznat sa vašim trenutnim zdravstvenim stanjem.

Ko ne treba da radi ovaj test?

Test se ne preporučuje osobama koje trenutno imaju akutnu infekciju, koje su nedavno imale hiruršku intervenciju ili traumu, kao i onima koji su vezani za krevet i ne mogu da miruju tokom trajanja testa. U ovim slučajevima, lekar će proceniti kada je najbolje vreme za testiranje.

Benefiti OGTT testa

Osnovna prednost OGTT testa je što može da otkrije insulinsku rezistenciju i opasnost od gestacijskog dijabetesa. Zahvaljujući tim nalazima, moguće je blagovremeno započeti terapiju i sprečiti ili odložiti nastanak dijabetesa.

Lečenjem insulinske rezistencije kod mladih devojaka doprinosi se istovremenom uspešnom lečenju sindroma policističnih jajnika i akni.