Serklaž

• Serklaž je hirurška procedura postavljanja kružnog šava oko grlića materice, kojom se sprečava prevremeno otvaranje grlića i smanjuje rizik od prevremenog porođaja ili kasnog spontanog pobačaja.

• Radi se najčešće između 12. i 14. nedelje trudnoće kod žena sa poznatim rizikom (elektivni serklaž), ali može biti postavljen i kasnije, kao hitna intervencija, ukoliko se skraćenje ili otvaranje grlića otkrije u toku trudnoće.

• Procedura traje relativno kratko i izvodi se u lokalnoj, regionalnoj ili opštoj anesteziji, u zavisnosti od procene lekara i same situacije.

• Nakon serklaža sledi period mirovanja i uzdržavanja od fizičkih napora i seksualnih odnosa, čije trajanje zavisi od toga da li je serklaž bio planiran ili hitan.

• Šav se uklanja oko 37. nedelje trudnoće, odnosno tri nedelje pre termina porođaja, osim ako se ranije javi potreba za hitnim uklanjanjem.

• Cena serklaža u Prvoj Poliklinici iznosi 50.000 din.

• 
  

Šta je serklaž u trudnoći?

Serklaž predstavlja ginekološku proceduru podvezivanja materice, odnosno postavljanje šava kojim se zatvara grlić materice da bi se sprečio prevremeni porođaj ili spontani pobačaj.

Naime, kako se približava vreme porođaja tokom poslednjih nedelja trudnoće, tako se grlić materice skraćuje i širi. Međutim, u slučaju takozvane slabosti grlića (cervikalne insuficijencije), taj proces započinje pre vremena, pa postoji opasnost od prevremenog porođaja ili gubitka ploda. Da bi se to sprečilo, radi se podvezivanje materice šavom koji zatvara grlić materice.

Serklaž se radi do 14. nedelje trudnoće, ako je trudnica imala isti problem u prethodnim trudnoćama. Ako postoji rascep grlića, serklaž se postavlja do 16. nedelje trudnoće. Ukoliko se dijagnostikuje skraćenje grlića, tada se serklaž može postaviti i između 24. i 28. nedelje trudnoće.

Kada se radi serklaž?

Serklaž se radi:

• Ako je trudnica već imala spontani pobačaj zbog slabosti grlića materice

• Ako je tokom prethodnog porođaja došlo do rascepa grlića materice

• Ako joj je rađen serklaž tokom prethodne trudnoće

• Ako je prethodna trudnoća završena porođajem pre 34. nedelje trudnoće, a pritom bilo ustanovljeno skraćenje grlića materice

• Ako je pregledom ustanovljeno da je spoljašnje i unutrašnje ušće materice otvoreno 0,5 do 1 cm

• Ako se grlić materice otvara uz bolove tokom drugog trimestra trudnoće

• Ako je pre 24. nedelje trudnoće ustanovljeno skraćenje grlića materice kod jednoplodne trudnoće (grlić kraći od 25 mm)

• Ako je trudnica imala intervenciju na grliću tako što je primenom električne omče uklonjen jedan njegov deo

• Ako postoje oštećenja grlića zbog prethodnih abortusa

Vrste serklaža - elektivni i hitni 

U zavisnosti od trenutka kada se postavlja i razloga za njegovo postavljanje, serklaž se deli na dve osnovne vrste:

• Elektivni (planirani) serklaž - postavlja se preventivno, najčešće između 12. i 14. nedelje trudnoće, kod trudnica kod kojih je unapred poznat rizik na osnovu prethodne istorije (raniji gubici trudnoće, prethodni serklaž, oštećenje grlića). Ovo je najčešći i najbolje ispitan pristup, sa najviše podataka o bezbednosti i efikasnosti.

• Hitni (rezervni) serklaž - postavlja se kasnije u trudnoći, kada se tek u toku redovnih kontrola otkrije skraćenje ili otvaranje grlića, ponekad i kada su plodove ovojnice već vidljive u kanalu grlića materice. Ova varijanta zahteva strožu procenu (odsustvo znakova infekcije i porođajnih trudova) i nosi nešto veći rizik u odnosu na elektivni serklaž, ali i dalje predstavlja opravdan pokušaj produženja trudnoće.

Sa hirurške strane, najčešće korišćena tehnika postavljanja šava naziva se McDonald tehnika - jednostavan kružni šav oko grlića, koji se lako i postavlja i uklanja. Ređe, kod trudnica kod kojih je McDonald tehnika ranije zakazala, koristi se Širodkar (Shirodkar) tehnika, kod koje se šav postavlja nešto više, bliže unutrašnjem ušću grlića, uz otvaranje sluzokože. Konkretnu tehniku bira lekar na osnovu anatomije grlića i prethodne istorije trudnica.

Kada se serklaž ne radi - kontraindikacije 

Serklaž se, uprkos jasnoj indikaciji, ne postavlja u sledećim situacijama:

• kada postoji aktivna infekcija grlića ili vagine - pre same procedure se najčešće uzima bris na najčešće uzročnike, radi isključivanja infekcije

• kada su prisutni znaci aktivnog porođaja (redovne kontrakcije materice)

• kada je već došlo do prevremenog prsnuća plodovih omotača (isticanja plodove vode)

• kada postoje znaci ozbiljnijih komplikacija trudnoće, poput odlubljivanja posteljice

• kada je ultrazvučnim pregledom utvrđeno da plod ima ozbiljnu, po život neizvodljivu manu

U ovim situacijama lekar razmatra druge pristupe, u zavisnosti od konkretne kliničke slike.

Serklaž u blizanačkoj trudnoći 

Kod blizanačke i višeplodne trudnoće, odluka o serklažu je nešto složenija nego kod jednoplodne trudnoće. Iako se blizanačka trudnoća sama po sebi smatra rizičnijom za prevremeni porođaj, dostupni podaci iz stručne literature ne pokazuju da serklaž, postavljen isključivo na osnovu skraćenog grlića (bez drugih faktora rizika), donosi istu korist kod blizanačke trudnoće kao kod jednoplodne. Iz tog razloga se odluka kod blizanačke trudnoće donosi znatno individualnije, uzimajući u obzir kompletnu kliničku sliku, a ne samo dužinu grlića na ultrazvuku.

Ovo je tema o kojoj je najbolje detaljno razgovarati sa ginekologom koji vodi trudnoću, s obzirom da svaka blizanačka trudnoća nosi svoj specifičan profil rizika.

Priprema 

Serklaž je procedura koja zahteva prethodnu pripremu, odnosno klasičan ginekološki pregled, a nekada i ultrazvučni pregled vaginalnom sondom radi merenja dužine grlića materice (cervikometrija). Pre same procedure se najčešće uzima i bris vagine, radi isključivanja infekcije koja bi predstavljala kontraindikaciju za postavljanje serklaža.

Trudnica bi trebalo da se uzdrži od seksualnih odnosa nedelju dana pre zakazane procedure.

Kako se izvodi serklaž? 

Serklaž može da se radi u lokalnoj, regionalnoj (spinalna ili epiduralna) ili opštoj anesteziji. Tokom izvođenja procedure trudnica raširenih nogu leži na leđima na ginekološkom stolu (kao tokom ginekološkog pregleda). Doktor će spekulumom raširiti ulaz u vaginu da bi prišao grliću materice. Na nivou unutrašnjeg ušća grlića materice postavlja se kružni šav kako bi se grlić potpuno zatvorio. Šivenje se radi sintetičkim koncem koji se skida posle 37. nedelje, odnosno 21 dan pre termina porođaja.

Oporavak posle serklaža i mirovanje 

Po završetku procedure, trudnica bi trebalo da miruje nekoliko sati. Zatim može da ide kući i da nastavi da miruje i po potrebi uzima lekove protiv bolova. Trudnica ne treba da se zabrine ako se narednih dana pojave kapi krvi na donjem vešu, oseti grčeve u materici slične menstrualnim, ili neprijatnost pri mokrenju.

Dužina boravka u bolnici posle serklaža zavisi od toga da li je procedura bila elektivna ili hitna. Kod elektivnog, planiranog serklaža bez komplikacija, trudnica se najčešće otpušta kući isti dan ili narednog dana. Kod hitnog serklaža, ili ukoliko postoji potreba za dodatnim praćenjem (npr. terapijom za smirivanje kontrakcija materice), boravak u bolnici može biti duži, nekoliko dana.

Preporučuje se da se trudnica narednih 10 dana ne izlaže većim fizičkim naporima i da se uzdržava od seksualnih odnosa. Kod hitnog serklaža, ili kod trudnica sa izraženijim rizikom, lekar može preporučiti i duži i strožiji period mirovanja, prilagođen individualnoj situaciji. Između 10. i 14. dana od intervencije, trebalo bi da ode na kontrolu.

Lekaru je potrebno odmah se javiti ukoliko se jave obilno krvarenje, redovne i sve učestalije kontrakcije, isticanje tečnosti iz vagine, ili povišena telesna temperatura — ovi znaci mogu ukazivati na komplikaciju koja zahteva hitnu procenu.

Skidanje serklaža

Konac se, u planiranom toku trudnoće, skida oko 37. nedelje, odnosno tri nedelje pre očekivanog termina porođaja. Skidanje je jednostavan postupak, sličan ginekološkom pregledu, koji se obično radi bez anestezije, jer tkivo grlića materice u tom trenutku trudnoće nije osetljivo na bol na isti način kao koža.

Serklaž se može ukloniti i ranije od planiranog termina, ukoliko dođe do prevremenog prsnuća plodovih ovojaka, znakova infekcije, ili ukoliko počne pravi porođaj. U tim situacijama zadržavanje šava predstavlja veći rizik nego njegovo uklanjanje.

Da li serklaž može da pukne (popusti)? 

Mogućnost da šav popusti ili da grlić materice, uprkos postavljenom serklažu, nastavi da se otvara, postoji, ali je prema dostupnim podacima relativno retka. Do ovoga najčešće dolazi ukoliko se grlić materice dodatno skrati do te mere da šav više ne može mehanički da ga zadrži, ili ukoliko dođe do prevremenog prsnuća plodovih ovojaka.

Ukoliko se posumnja da je serklaž popustio (npr. zbog pojačanih kontrakcija, pritiska u karlici ili promene u iscetku), potrebno je odmah se javiti lekaru. U zavisnosti od nedelje trudnoće i konkretne situacije, lekar procenjuje da li je moguće postaviti novi, tzv. hitni serklaž, ili je potrebna druga vrsta intervencije. U slučaju ponovljenog neuspeha standardnog (transvaginalnog) serklaža u prethodnim trudnoćama, u pojedinim situacijama se razmatra i tzv. abdominalni serklaž, koji se postavlja hirurškim putem kroz trbušni zid, obično pre same trudnoće ili u njenoj ranoj fazi.

Mogući rizici i komplikacije 

Serklaž je uspostavljena i relativno bezbedna procedura, ali, kao i svaka intervencija u trudnoći, nosi određene, statistički niske rizike:

• Prsnuće plodovih ovojaka tokom same procedure — retka, ali poznata komplikacija, nešto češća kod hitnog nego kod elektivnog serklaža

• Infekcija (horioamnionitis) — rizik se dodatno smanjuje uzimanjem brisa i isključivanjem infekcije pre same procedure

• Krvarenje i povreda grlića materice — retke komplikacije same intervencije

• Nadražaj materice i pojačane kontrakcije — mogu se javiti neposredno posle procedure, zbog čega se preporučuje mirovanje

• Rizici vezani za anesteziju — u zavisnosti od izabrane vrste anestezije (lokalna, regionalna ili opšta)

Rizik od navedenih komplikacija je dodatno smanjen kada proceduru izvodi iskusan ginekolog-akušer, uz prethodnu pažljivu procenu da li trudnica zaista ispunjava uslove za serklaž.

Serklaž - cena  

Cena serklaža u Prvoj Poliklinici iznosi 50.000 din. U cenu je uključena sama procedura; za precizne informacije o dodatnim uslugama (pregled, ultrazvučna kontrola dužine grlića, laboratorijske analize pred proceduru), pogledajte cenovnik Prve Poliklinike.

Često postavljena pitanja

Da li serklaž boli?

 Sama procedura se izvodi uz anesteziju (lokalnu, regionalnu ili opštu), pa trudnica ne oseća bol tokom postavljanja šava. Nakon procedure je uobičajena blaga nelagodnost, slična menstrualnim grčevima, koja se povlači u narednim danima.

Da li se serklaž skida bezbolno?

Da, skidanje serklaža oko 37. nedelje trudnoće je jednostavan postupak koji se najčešće radi bez anestezije, jer u tom periodu trudnoće tkivo grlića nije osetljivo na bol na način na koji je koža.

Da li je nakon serklaža potrebno strogo mirovanje do kraja trudnoće? 

Period strogog mirovanja se najčešće odnosi na prvih 10 dana posle procedure. Dalje preporuke o fizičkoj aktivnosti zavise od individualne procene lekara, vrste serklaža (elektivni ili hitni) i toka trudnoće, i mogu se razlikovati od trudnice do trudnice.

Da li se serklaž radi samo jednom u trudnoći?

 U velikoj većini slučajeva, da — jedan serklaž se postavlja i nosi do planiranog skidanja pred porođaj. Izuzetno, ukoliko dođe do popuštanja ili komplikacije, može se razmatrati ponovno postavljanje (hitni serklaž) ili druga vrsta intervencije, u zavisnosti od nedelje trudnoće.

Sadržaj na ovoj stranici je isključivo informativan i ne predstavlja medicinsku dijagnozu niti zamenu za lekarski pregled. Za tačnu procenu Vašeg zdravstvenog stanja, obratite se lekaru specijalisti.