Laboratorijske analize u trudnoći (analize krvi, Double i Triple test i prenatalni test)

Laboratorijske analize u trudnoći se rade da bi se proverilo zdravlje kako trudnice, tako i ploda.

U ranoj trudnoći se rade sledeće analize:

• Kompletna krvna slika (broj crvenih i belih krvnih zrnaca i krvnih pločica). Ova analiza je bitna da bi se proverilo da li je trudnica malokrvna (ima anemiju), ako je povišen broj krvnih pločica (trombocita), to može da ukaže na opasnost od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboze).
• Merenje glukoze. Nivo šećera u krvi se meri da bi se isključila pojava gestacijskog, odnosno dijabetesa u trudnoći. U slučaju povišenog šećera, trudnici se preporučuje da uradi i OGTT test.
• Analiza urina (mokraće). Ova laboratorijska analiza u trudnoći radi se kako bi se isključila bakterijska infekcija urinarnog trakta (bešike i bubrega). Ako se u mokraći pojavi glukoza (šećer), to može da ukaže na gestacijski dijabetes, dok pojava belančevina može da ukaže na preeklampsiju koja se manifestuje visokim krvnim pritiskom.
• Urinokultura. Ukoliko je prisutna infekcija, urinokultura pokazuje koja bakterija prisutna i u kojoj koncentraciji, a antibiogram pokazuje koji antibiotici efikasno deluju na nju.
• Određivanje krvne grupe i rezus faktora (ako žena pre trudnoće nije radila ove analize). Kod prvorotki nema problema, ali svaka naredna trudnoća zahteva primanje imunoglobulina. Ako majka ima negativan rezus faktor (Rh faktor), a beba pozitivan, onda majčin organizam stvara antitela na bebin Rh faktor. Antitela preko placente dolaze u krv ploda i uništavaju Rh faktor, odnosno protein u crvenim krvnim zrncima. Posledice mogu biti anemija, žutica, zastoj u radu srca, uvećanje organa... Zato je neophodno da trudnica prima imunoglobulin koji sprečava stvaranje pomenutih antitela.

Dodatne laboratorijske analize u trudnoći

Laboratorijske analize u trudnoći mogu da uključe i testiranje na rubeolu, hepatitise B i C, HIV, seksualno prenosive bolesti (HPV infekciju, hlamidiju i sl).

DOUBLE test se preporučuje svim trudnicama da između punih 11 nedelja do 14. nedelje trudnoće da bi se utvrdio nivo rizika koji ukazuje na moguće postojanje genetičkih poremećaja tj. Daunovog, Edvardsovog ili Patau sindroma (trizomija 21, 18, 13) kod fetusa.

Ovaj test se još naziva i kombinovanim, jer se pored ultrazvučnog pregleda uzima i uzorak krvi trudnice. U krvi se mere dva hormonska markera (hCG i PAPP). Ako je nivo markera viši od preporučenih vrednosti, to ukazuje na povišen rizik da će se beba roditi sa Daunovim, Edvardsovim ili Patau sindromom.

TRIPLE test se radi između 14. i 20 nedelje trudnoće kod trudnica koje nisu radile DOUBLE test, ili kao njegova dopuna. Pri ovom testu se iz krvi trudnice uzimaju i mere tri hormonska markera (hCG, AFP i estradiol). TRIPLE testom se otkrivaju oštećenja neuralne cevi fetusa (spina bifida, bifida i anencefalija tj. nerazvijen mozak), koji se ne mogu otkriti DOUBLE testom. Rezultat TRIPLE testa pokazuje koliki je rizik da beba bude rođena sa Daunovim ili Edvardsovim sindromom.

Laboratorijske analize u trudnoći uključuju i neinvazivni prenatalni test

Neinvazivni prenatalni test se radi u prvom trimestru, tačnije u 10. nedelji trudnoće. Na našoj klinici se rade Nifty i CentroNipt test. Neinvazivni prenatalni test spada u skrining testove koji pokazuju verovatnoću da beba ima neku od genetičkih anomalija.

Prednosti neinvazivnih prenatalnih testova su:

• Najveća prednost ovakve vrste testova je što su potpuno bezbedan i za trudnicu i za fetus jer se radi na osnovu venske krvi buduće mame.
• Nema rizika od pobačaja.
• Pouzdanost testa je do 99%, a specifičnost i senzitivnost 99,9%.
• Niska stopa lažno pozitivnih rezultata od samo 0,05%.
• Rezultat se dobija već posle 7 dana.
• Može da se radi i kod blizanačkih trudnoća, trudnoća nastalim vantelesnom oplodnjom i donacijom jajne ćelije.
• Preporučuje se svim trudnicama, bez obzira na njihovu starost. U prilog tome govori statistika koja pokazuje da najviše beba sa Daunovim sindromom rađaju mame mlađe od 35 godina, jer se kod njih rutinski ne radi amniocenteza.

Neinvazivni prenatalni test Nifty otkriva:

- Triploidije (prisustvo 3 kompleta hromozoma u ćeliji, odnosno ukupan broj hromozoma je 69 umesto 46)

- Promene broja autozomnih hromozoma - 6 tipova trizomija uključujući najčešće:

• Daunov sindrom (trizomija 21)
• Edvardsov sindrom (trizomija 18)
• Patau sindrom (trizomija 13)

- Promene broja polnih hromozoma:

• Tarnerov sindrom (monozomija X)
• Klinefelterov sindrom (XXY)
• Jakobov sindrom (XYY)
• Trostruki X sindrom (XXX)

- Promene u građi hromozoma – 64 mikrodelecije među kojima i najčešće:

• 22q Di Džordž sindrom
• Angelman sindrom
• Prader Vili sindrom
• Sindrom mačjeg plača
• Sindrom delecije 1p36

- Pol deteta.