Intraartikularne injekcije

• Intraartikularna injekcija je ubrizgavanje leka direktno u zglob, najčešće radi lečenja bola i upale kod osteoartritisa (artroze).

• U zglob se mogu ubrizgati kortikosteroidi, hijaluronska kiselina, plazma obogaćena trombocitima (PRP) ili Ortokin serum - svaka supstanca ima drugačiji mehanizam dejstva i drugačije trajanje efekta.

• Injekcija se u Prvoj Poliklinici daje pod kontrolom ultrazvuka, čime se preciznost aplikacije i bezbednost zahvata značajno povećavaju u odnosu na davanje "naslepo".

• Broj injekcija kortikosteroida godišnje je ograničen zbog rizika od oštećenja hrskavice — ovo nije terapija bez granica, već precizno dozirana intervencija.

• Terapija se najčešće razmatra kada lekovi koji se piju (NSAIL) nisu dovoljno efikasni, ili kada ih pacijent ne podnosi zbog problema sa organima za varenje.

Intraartikularne injekcije se najčešće primenjuju u lečenju hroničnih degenerativnih promena (osteoartritisa) u zglobovima kuka, kolena, lakta, ramena, ručnog zgloba i skočnog zgloba. Ovu proceduru izvodi reumatolog (specijalista interne medicine sa subspecijalizacijom iz oblasti reumatologije).

Intraartikularne injekcije su injekcije koje se daju direktno u oboleli zglob. Najčešće se daju u zglob kuka, ali se na ovaj način leče i zglobovi kolena, lakta, ramena, ručni zglob i skočni zglob. Sadržaj intraartikularne injekcije mogu biti kortikosteroidi, hijaluronska kiselina ili plazma obogaćena trombocitima (PRP) i Ortokin serum.

Kada se preporučuju intraartikularne injekcije 

Intraartikularne injekcije se daju radi lečenja zgloba kod osteoartritisa, ali nekima od njih se mogu lečiti i meka tkiva (mišići, tetive, ligamenti). Primenjuju se kada dotadašnji načini lečenja lekovima nisu dali zadovoljavajuće rezultate ili pacijent ima oštećenja organa za varenje, pa ne može da se leči nesteroidnim antizapaljenskim lekovima (Diklofenak, Brufen) koji se piju.

Kortikosteroidi — Najčešće se daju intraartikularne injekcije kortikosteroida. Kortikosteroidima se smanjuje upala, a samim tim i bol u zglobu. Zbog rizika od oštećenja hrskavice zgloba, broj injekcija kortikosteroida koje pacijent može da primi je ograničen. Najčešće se daju u seriji od 3 injekcije u roku od 3 nedelje. Efekti mogu da traju i više meseci. Kortikosteroidi mogu da poviše nivo šećera u krvi, pa bi dijabetičari trebalo da koriguju svoju terapiju.

Hijaluron — Hijaluron se uglavnom daje u zglob kolena. On je po svom hemijskom sastavu sličan sinovijalnoj tečnosti koja se nalazi u zglobu, pa zato deluje tako što „podmazuje" zglob i služi kao zaštita od dejstva zapaljenskih ćelija. Hijaluron dovodi i do obnavljanja hrskavice u zglobu. Jedan tretman se obično sastoji od 1-3 injekcije, a bol biva ublažen ili nestaje. Postupak se može ponoviti kroz 4 do 5 meseci. Ova metoda je poznata i pod nazivom viskosuplementacija.

Plazma obogaćena trombocitima (PRP) — Intraartikularne (PRP) injekcije se najčešće primenjuju u ranim fazama artritisa, kada daju bolje rezultate od injekcija kortikosteroida. Pored smanjenja bola, dovodi i do obnavljanja hrskavice. Preparat se pravi od krvi samog pacijenta. Trombociti (krvne pločice) se izdvajaju tako što se krv centrifugira. PRP se najčešće primenjuje za lečenje kolena, ali i teniskog lakta, kod sportskih povreda mišića i ligamenata.

Ortokin serum — Ortokin terapija daje najbolje rezultate u početnim fazama bolesti. Zasniva se na upotrebi seruma iz sopstvene krvi pacijenta koji je obogaćen antizapaljenskim proteinima i faktorima rasta. Koristi se u terapiji bola nastalog usled osteoartritisa zgloba kolena, kuka, ramena, lakta, skočnog zgloba, ali i kod povreda tetiva, ligamenata i mišića. Može se primenjivati i za lečenje bola u kičmi, odnosno diskusa kod diskus hernije. Deluje protivupalno jer sadrži blokatore upale i regenerativno, tako što faktori rasta podstiču oporavak tkiva. Daje se injekcijama pod kontrolom ultrazvuka na 3-7 dana.

Benefiti terapije

Intraartikularne injekcije dovode do poboljšanja kvaliteta života pacijenta jer:

• Ublažavaju bol

• Smanjuju upalu

• Povećavaju pokretljivost

• Pomažu da se odloži operacija.

Ko je kandidat za terapiju, a kod koga se ne preporučuje 

Intraartikularne injekcije se najčešće razmatraju kod pacijenata sa blagim do umerenim stepenom osteoartritisa (artroze), kod kojih promena u ishrani, fizikalna terapija ili lekovi koji se piju nisu doveli do dovoljnog olakšanja, kao i kod sportskih povreda mekih tkiva koje zahtevaju lokalnu regenerativnu terapiju.

Postoje i situacije u kojima se intraartikularna injekcija ne daje, ili se daje uz poseban oprez:

• aktivna infekcija kože na mestu uboda ili sumnja na infekciju samog zgloba (septički artritis) — u tom slučaju je injekcija apsolutno kontraindikovana

• poremećaji koagulacije krvi ili terapija lekovima za razređivanje krvi, bez prethodnog dogovora sa lekarom o privremenom prekidu terapije

• neregulisan dijabetes, s obzirom da kortikosteroidi mogu privremeno povisiti nivo šećera u krvi

• trudnoća i dojenje, kod kojih se odluka donosi individualno, u dogovoru sa ginekologom

• opšte prisustvo sistemske infekcije u organizmu

Konačnu procenu da li je pacijent kandidat za terapiju i koja supstanca je najpogodnija uvek donosi reumatolog, na osnovu kliničkog pregleda i, po potrebi, ultrazvučnog ili radiološkog nalaza zgloba.

Kako se izvodi zahvat

Intraartikularne injekcije se daju pod nadzorom ultrazvuka da bi se izbeglo da se probode neki krvni sud. Cilja se sinovijalna (zglobna) tečnost, a ne kost. Kada igla dotakne kost, vrati se 1mm unazad i ubrizgava se sadržina iz šprica tako da se ravnomerno rasporedi u zonu zgloba.

Priprema pred injekciju

Intraartikularne injekcije ne zahtevaju nikakvu posebnu pripremu.

Ako pacijent treba da primi injekcije kortikosteroida, a na terapiji je lekovima koji razređuju krv, trebalo bi da prestane da ih uzima nekoliko dana pre primanja injekcija.

Nega i moguće nuspojave nakon injekcije u zglob

Nakon davanja injekcije preporučuje se rasterećenje tretiranog zgloba tokom jednog do dva dana, na primer, izbegavanje dužeg stajanja i hodanja ako je injekcija data u zglob kuka, kolena ili skočnog zgloba, odnosno izbegavanje podizanja tereta ako je injekcija data u rame. Blaga hladna obloga na mestu uboda može pomoći kod eventualnog osećaja neprijatnosti.

Kod dela pacijenata se u prvih dan do dva nakon injekcije kortikosteroida može javiti privremeno pojačanje bola i otoka na mestu davanja, poznato kao postinjekcioni "flare" i ovo je očekivana, prolazna reakcija i sama po sebi ne predstavlja razlog za brigu.

Lekaru je, međutim, potrebno odmah se javiti ukoliko se jave: povišena telesna temperatura, izraženo crvenilo i toplina oko zgloba, naglo pogoršanje bola ili otoka koje ne prolazi nakon dan-dva, ili osećaj nestabilnosti zgloba jer ovi znaci mogu ukazivati na infekciju zgloba, retku ali ozbiljnu komplikaciju koja zahteva hitnu procenu.

Razlika između intraartikularne injekcije, blokade i punkcije zgloba 

Pacijenti ove pojmove često koriste kao sinonime, iako postoji razlika:

• Intraartikularna injekcija je opšti naziv za svako ubrizgavanje leka direktno u zglobni prostor, bez obzira na to koja se supstanca koristi.

• Blokada je naziv koji se u praksi najčešće koristi za intraartikularnu injekciju kortikosteroida, obično u kombinaciji sa lokalnim anestetikom, radi bržeg i izraženijeg ublažavanja bola.

• Punkcija zgloba je postupak kojim se iz zgloba, nasuprot, izvlači nagomilana tečnost (izliv) pomoću šprica, najčešće radi rasterećenja otečenog zgloba ili radi laboratorijske analize tečnosti. Punkcija se po potrebi može kombinovati sa intraartikularnom injekcijom u istoj poseti:  prvo se evakuiše tečnost, a zatim se, ako je indikovano, ubrizgava terapija.

Često postavljena pitanja

Koliko intraartikularnih injekcija se sme primiti godišnje?

 Broj zavisi od supstance. Injekcije kortikosteroida su najstrože ograničene, obično do nekoliko injekcija po zglobu godišnje, uz razmak od najmanje nekoliko nedelja između aplikacija, zbog rizika od oštećenja hrskavice. Hijaluron i PRP imaju blaži profil rizika, pa se ponavljaju u širim intervalima, u dogovoru sa reumatologom.

Da li davanje injekcije boli?

Zahvat se izvodi uz lokalnu anesteziju kože i, po potrebi, uz upotrebu tanke igle, tako da je nelagodnost obično kratkotrajna i blaga. Vođenje ultrazvukom dodatno smanjuje broj potrebnih pokušaja i samim tim nelagodnost tokom postupka.

Da li se posle injekcije mora mirovati? 

Preporučuje se rasterećenje tretiranog zgloba tokom jednog do dva dana, ali potpuno mirovanje najčešće nije neophodno. Lekar daje konkretne instrukcije u zavisnosti od zgloba koji je tretiran i supstance koja je korišćena.