Biohemijske analize važan su segment u praćenju i lečenju stanja kao što su insulinska rezistencija, dijabetes, Hašimoto tireoditis, Adisonova bolest, kao i kod parova koji imaju problem sa začećem, kod devojaka koje muči sindrom policističnih jajnika. Iza svih ovih zdravstvenih problema stoji neki hormonski poremećaj, pa je pouzdan način da se utvrdi da li je došlo do hormonske neravnoteže (manjka ili viška nekog od hormona) jeste da se urade biohemijske laboratorijske analize.
***
PRVA poliklinika nalazi se na Vračaru u Krunskoj 38.
📌 ZAKAŽITE PREGLED
📞 POZOVITE NAS
Hormoni koje obuhvataju biohemijske analize
Naše žlezde sa unutrašnjim lučenjem proizvode hormone čiji je zadatak da regulišu mnoge funkcije našeg organizma kao što su: metabolizam, rast i razvoj, seksualni nagon, plodnost, glad, žeđ, raspoloženje. Biohemijskom analizom moguće je proveriti nivo sledećim hormona u organizmu.
Insulin – Insulin je hormon koji proizvodi pankreas (gušterača). Povišen nivo insulina ukazuje na insulinsku rezistenciju, dok njegov manjak ukazuje na dijabetes (šećernu bolest). U laboratoriji može da se meri takozvani „jutarnji insulin na tašte“. To znači da se uzorak krvi iz vene uzima ujutro pre obroka. Drugi način je merenje insulina u okviru OGTT testa kada se, posle uzimanja rastvora glukoze, na svakih pola sata, meri nivo šećera u krvi i nivo insulina. Pre ovog testa se ništa ne jede i ne pije.
Glukoza – Glukoza je šećer u krvi, a ne hormon, ali se obavezno meri kod sumnje na dijabetes ili insulinsku rezistenciju. Uzorak krvi može da se uzme ili iz prsta ili iz vene. Radi se i u svrhu praćenja efikasnosti terapije protiv dijabetesa, kod gestacijskog dijabetesa (u trudnoći), kod hipoglikemija, neuroendokrinih tumora pankreasa. Pre uzimanja uzorka krvi za ovu biohemijsku analizu ništa se ne jede, a može se piti voda.
TSH - TSH je hormon koji proizvodi hipofiza i koji reguliše koncentraciju hormona štitaste žlezde, pa se meri kod sumnje na poremećaj rada ove žlezde ili radi praćenja dejstva terapije. Kod pacijenata koji su na terapiji, uzorak venske krvi se uzima pre uzimanja nove doze leka, a oni koji nisu, ne bi trebalo da rade analizu neposredno posle obroka. Povišen nivo TSH najčešće ukazuje na nedovoljno lučenje hormona štitaste žlezde T3 i T4, odnosno na Hašimoto hipotiroidizam. Smanjen nivo TSH ukazuje na pojačan rad štitaste žlezde, odnosno na hipertireozu.
Ukupni T3 i T4– Trijodtironin (T3) i tiroksin (T4) su hormon koji luči štitasta žlezda. Njihov smanjeni nivo obično ukazuje na autoimuni hipotiroidizam (Hašimoto), ali može biti i posledica uzimanja nekih lekova i oboljenja (fibrozna upala štitaste žlezde, hemohromatoza, sklerodermija, amiloidoza). Povišeni nivo ukazuje na hipertireozu, odnosno na Grejvsovu bolest (Bazedovljevu), Palmerovu bolest ili zapaljenje štitaste žlezde.
fT3 i fT4 – Koncentracija slobodne frakcije hormona T3 i T4 se radi kada postoje simptomi hipertireoze, a TSH, T3 i T4 su u granicama referentnih vrednosti. Koncentracija slobodnog T3 (fT3) raste u cirkulaciji pre nego što dođe do pojačanog lučenja T4.
Anti TG antitela – Do pojave antitela na tireoglobulin (TG) dolazi kod autoimunih oboljenja štitaste žlezde kao što su Hašimoto i Grejvsova bolest.
Anti TPO antitela – Antitela na tiroid specifičnu peroksidazu (TPO) se najčešće javljaju zajedno sa antitelima na tireoglobulin (TG) i ukazuju na poremećaj rada štitaste žlezde. Obično se radi o Hašimoto tiroiditisu ili Grejvsovoj bolesti.
Tireoglobulin – Protein koji se stvara u štitastoj žlezdi, a koji je neophodan za sintezu hormona T3 i T4, je tireoglobulin. Potpuni nedostatak tireoglobulina pokazuje da štitasta žlezda uopšte ne radi. Kod svih obolelih od Hašimoto tiroiditisa tireoglobulin je povišen, a tako je i kod 85% obolelih od Grejvsove (Bazedovljeve) bolesti.
PTH – Paratiroidni hormon (PTH) luče male paraštitaste žlezde koje se nalaze na vratu. Kada je nivo kalcijuma u krvi nizak, luči se paratiroidni hormon kako bi se kalcijum vratio na optimalni nivo. PTH hormon reguliše i nivoe fosfora i vitamina D, pa je bitan za metabolizam kostiju. Preterano lučenje PTH hormona može biti izazvano dobroćudnim tumorom (adenomom), hiperplazijom, zloćudnim tumorom ili hroničnim bolestima bubrega.
ACTH – Adrenokortikotropni hormon (ACTH) luči hipofiza, a utiče na proizvodnju hormona kortizola u nadbubrežnim žlezdama. Povišene vrednosti ACTH mogu da ukažu na Adisonovu bolest, Kušingov sindrom i nastajanje karcinoma koji sami proizvode ACTH (na pr. mikrocelularni rak plućima, rak pankreasa). Nizak nivo ACTH takođe može da ukaže na Kušingov sindrom.
Kortizol – Hormon kortizol nastaje u kori nadbubrežnih žlezda. Luči se svaki put kada smo izloženi stresu. Lučenje kortizola dovodi do povišenog nivoa šećera u krvi. On pomaže u regulisanju metabolizma masti, belančevina i ugljenih hidrata, utiče na zapaljenske procese u organizmu, krvni pritisak i utiče na ciklus spavanja. Visok nivo kortizola može biti posledica Kušingovog sindroma, terapije kortikosteroidima ili nekih tumora (hipofize, pluća, nadbubrežnih žlezda). Stalno povišen nivo kortizola može da dovede do: anksioznosti, depresije, nesanice i gojenja. Nizak nivo kortizola može da ukaže na Adisonovu bolest ili poremećaj rada hipofize. Kortizol je najviši 30-40 minuta nakon buđenja, dok kasno uveče može da bude i 10 puta niži. Zato se obično meri ujutro. U laboratoriji se može raditi analiza uzorka iz pljuvačke, mokraće ili iz venske krvi.
Adrenalin – Hormon adrenalin spada u hormone stresa, a proizvode ga nadbubrežne žlezde i neki neuroni. Spada i u neurotransitere. U našem organizmu se proizvodi kao odgovor na veliku opasnost ili stres, a njegov nivo je visok i kod tumora nadbubrežnih žlezda. Nalet adrenalina se manifestuje kao ubrzan rad srca, ubrzano disanje, pojačano znojenje, raširene zenice, toleranciju bola, veću snagu. Konstantno visok nivo adrenalina može dovesti do oštećenja srca, nesanice, nervoze. Adrenalin se koristi i kao lek kod zastoja rada srca, septičnog šoka, astme, anafilaktičnog šoka, operacija oka.
Noradrenalin – Hormon noradrenalin je istovremeno i neurotransmiter, a proizvodi se u nadbubrežnim žlezdama. Luči se u izuzetno stresnim ili opasnim situacijama, ali može da se koristi i kao lek (slično adrenalinu). Konstantno nizak nivo noradrenalina može da dovede do: anksioznosti, depresije, poremećaja pažnje (ADHD), glavobolja, problema sa pamćenjem i spavanjem, niskog krvnog pritiska, niskog nivoa šećera u krvi, nestabilnog krvnog pritiska i aritmije.
Dopamin – Dopamin je hormon stresa (ali i zadovoljstva) koji proizvode nadbubrežne žlezde, a istovremeno je i neurotransmiter. Zadužen je za koordinaciju pokreta i finu motoričku kontrolu, zadovoljstvo, pamćenje, pažnju, budnost, raspoloženje, učenje. Nizak novo dopamina, može dovesti do Parkinsonove bolesti, sindroma nervoznih nogu ili hiperaktivnosti (ADHD). Visok nivo dopamina se dovodi u vezu sa shizofrenijom, maničnim osećanjem, gojaznošću i zavisnošću. Zahvaljujući normalnim vrenostima dopamina mi se osećamo srećno, motivisano, fokusirani smo i dobro održavamo pažnju.
Serotonin – Serotonin je neurotransmiter i „hormon sreće“ odgovoran za naše raspoloženje, san, bioritam, varenje, zarastanje rana, zdravlje kostiju, zgrušavanje krvi, glad, seksualnu želju. Nastaje od triptofana (esencijalne amino kiseline koju unosimo hranom), pa se 90% serotonina nalazi u našim crevima, dok se 10% nalazi u mozgu. Nizak nivo serotonina se dovodi u vezu sa: depresijom, anksioznošću, poremećajem spavanja, problemima sa varenjem, shizofrenijom, fobijama.
Oksitocin – Oksitocin se još naziva i hormonom ljubavi jer utiče na osećaj poverenja, seksualno uzbuđenje i vezivanje. Proizvodi se u hipotalamusu. Utiče na rad reproduktivnih organa kod oba pola. Kod trudnica utiče na kontrakcije tokom porođaja, dok kod porodilja utiče na lučenje mleka. Dok beba sisa, hipofiza luči oksitocin, pa tako doprinosi emotivnom povezivanju majke i bebe. Kod muškaraca utiče na ejakulaciju i proizvodnju tetosterona. Iako je nizak nivo oksitocina retka pojava, naučnici ga povezuju sa autizmom i depresijom. Visok nivo oksitocina se povezuje sa benignom hiperplazijom prostate kod muškaraca.
Aldosteron – Hormon aldosteron se proizvodi u kori nadbubrežne žlezde. Njegova glavna uloga je da reguliše ravnotežu vode i soli u bubrezima tako što sadržava natrijum, a izbacuje kalijum. Visok nivo aldosterona može da dovede do povišenog krvnog pritiska i zadržavanja vode u tkivima. Ako je nizak, može doći do bubrežne insuficijencije uz dehrataciju, nizak krvni pritisak, nizak natrijum, a visok kalijum u krvi.
HGH hormon rasta – HGH hormon rasta ili somatropin se luči u prednjem režnju hipofize. Podstiče rast i razvoj dece, a kod odraslih utiče na metabolizam, prevashodno na nivo šećera u krvi. Nizak nivo hormona rasta kod dece usporava njihov rast i dovodi do zakasnelog puberteta. Kod odraslih, može da dovede do povećanja masnih naslaga, povećanog rizika od srčanih bolesti, srčane slabosti, slabih kostiju i mišića. Visok nivo hormona rasta dovodi kod dece do gigantizma (previše porastu), a kod odraslih do akromegalije (bolesti koja se ispoljava uvećanjem mekih tkiva šaka, stopala, usana, jezika, nosa, ušiju i sa naglašenom vilicom i čelom).
Eritropoietin – Eritropoietin je hormon koji se proizvodi u bubrezima, a koristi se u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca. Visok nivo eritropoietina dovodi do policistemije (povećane koncentracije crvenih krvnih zrnaca). Do niskog nivoa eritropoietina dolazi zbog hronične bolesti bubrega, broj crvenih krvnih zrnaca je mali, pa nastaje anemija (malokrvnost). Eritropoietin se koristi kao doping kod sportista, ali se analizom krvi može otkriti.
Biohemijske analize polnih hormona
Estradiol (E2) – Estradiol je oblik ženskog polnog hormona estrogena. Stvara se u jajnicima, dojkama, nadbubrežnim žlezdama, ali i u posteljici tokom trudnoće. Utvrđivanje nivoa estardiola je bitno kod lečenja neplodnosti. Njegov nivo je najviši tokom ovulacije, odnosno oko 14. dana menstrualnog ciklusa. Lučenje estradiola se drastično smanjuje kako žena ulazi u menopauzu. Niske vrednosti estradiola se javljaju i kod: insuficijencije jajnika (prevremena menopauza), sindroma policističnih jajnika, anoreksije, smanjene funkcije hipofize. Povišene vrednosti estradiola mogu da se jave kod: ranog puberteta, tumora jajnika ili testisa, hipertiroidizma (pojačanog rada štitaste žlezde), ginekomastije (povećanih grudi kod muškaraca) i ciroze jetre. Estradiol kod muškaraca nastaje razlaganjem testosterona pod dejstvom enzima aromataze. Muškarcima je neophodan za kontrolu libida, erektilnu funkciju i spermatogenezu. Izuzetno visok nivo estradiola usporava proizvodnju spermatozoida, utiče na njihov kvalitet i pokretljivost.
FSH – Folikulostimulirajući hormon (FSH) se stvara u hipofizi. Utiče na stvaranje i sazrevanje jajnih ćelija kod žena, a kod muškaraca je neophodan za spermatogenezu. Zato je ovo bitna analiza kod utvrđivanja uzroka neplodnosti. Kod muškaraca je njegov nivo konstantan, pa može bilo kada da se meri. Kod žena se uzorak krvi za ovu analizu uzima između 2. i 4. dana menstrualnog ciklusa. Visok nivo FSH kod žena znači smanjenje ovarijalne rezerve, odnosno smanjenu plodnost. FSH je takođe visok u menopauzi i kod sindroma policisitičnih jajnika. Nizak nivo FSH znači da jajnici ne proizvode jajne ćelije ili je došlo do poremećaja rada hipofize.
LH – Luteinizirajući hormon (LH) ili lutropin se proizvodi u hipofizi. Kod žena stimuliše proizvodnju estrogena, rast jajnih ćelija, ovulaciju i stvaranje žutog tela. Kod muškaraca stimuliše Lejdigove ćelije da proizvode testosteron. Zato se ova analiza obavezno radi kod ispitivanja uzroka neplodnosti.
Prolaktin – Hormon prolaktin luči žlezda hipofiza. Njegove vrednosti su visoke kod trudnica i porodilja. Utiče na rast grudi u trudnoći i lučenje majčinog mleka nakon porođaja. Ako je prolaktin visok kod žene koja nije trudna, onda je smanjeno lučenje estrogena i oslobađanje jajne ćelije tokom menstrualnog ciklusa (nema ovulacije), pa nije moguće oplođenje. Kod muškaraca visok nivo prolaktina dovodi do smanjenog lučenja testosterona. Visok prolaktin može biti uzrok neplodnosti.
Progesteron – Hormon progesteron se tokom menstrualnog ciklusa proizvodi u žutom telu, a tokom trudnoće u posteljici. U trudnoći je najviši. Analiza se radi i kod visoko rizičnih trudnoća da bi se utvrdilo zdravlje posteljice ili da bi se utvrdio uzrok abnormalnih krvarenja. Kod sumnje na neplodnost, da bi se potvrdilo da li je bilo ovulacije, uzorak krvi za analizu se uzima 21. dana menstrualnog ciklusa (7 dana od dana pretpostavljene ovulacije). Muškarci ga proizvode u nadbubrežnim žlezdama i testisima u mnogo manjim količinama, a ima ulogu u proizvodnji testosterona.
17-OH progesteron – Hormon 17-OH progestron proizvode nadbubrežne žlezde. Visok nivo 17-OH progesterona ukazuje na urođenu hiperplaziju nadbubrežnih žlezda. Posledica je da nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno hormona kortizola, a što dovodi do povećanog lučenja muških (androgenih) hormona. Ova analiza uzorka krvi se radi kod beba, dece i odraslih osoba ako se sumnja na hiperplaziju nadbubrežne žlezde.
Testosteron – Hormon testosteron se smatra muškim hormonom jer se proizvodi u testisima. Analiza se radi da bi se procenila funkcija testisa i odredio uzrok hormonskog disbalansa. Određivanjem nivoa testosterona proverava se uspešnost terapije kod lečenja antiandrogenima tumora prostate, preranog puberteta ili preterane maljavosti, a kod dečaka rani ili zakasneli pubertet. Testosteron se proizvodi kod žena u vrlo malim količinama u jajnicima.
***
PRVA poliklinika nalazi se na Vračaru u Krunskoj 38.
📌 ZAKAŽITE PREGLED
📞 POZOVITE NAS
