Kolonoskopija Beograd

Kolonoskopija omogućava:

• Rano otkrivanje malignih promena na debelom crevu

• Uklanjanje polipa kao potencijalnih prekursora raka debelog creva

• Rano dijagnostikovanje i efikasnije lečenje fistula, hemoroida i upala

• Utvrđivanje uzroka nejasnih tegoba – bola u trbuhu, promena u pražnjenju stolice, anemije nepoznatog porekla

Šta je kolonoskopija?

Kolonoskopija je minimalno invazivna dijagnostička i istovremeno terapijska procedura kojom lekar pregleda unutrašnjost debelog creva i završnog dela tankog creva, po potrebi uzima tkivo za biopsiju i u istom aktu uklanja eventualne polipe.

Ovaj pregled predstavlja zlatni standard u ranom otkrivanju karcinoma debelog creva. Ako se pregleda celo debelo crevo, reč je o kompletnoj kolonoskopiji, a ukoliko se pregleda samo završni deo debelog creva, taj kraći pregled naziva se rektosigmoidoskopija.

Rak debelog creva je jedan od vodećih uzroka smrtnosti od malignih bolesti u Srbiji, a bolest se dugo razvija bez ikakvih vidljivih tegoba. Upravo zato je rano otkrivanje (skrining kolonoskopijom) ključno: kada se otkrije u ranoj, prekanceroznoj fazi (polip), izlečenje je moguće u velikoj većini slučajeva.

Zašto se radi? – Indikacije

Kolonoskopija se preporučuje u sledećim situacijama:

• Skrining pregled kod osoba starijih od 45 godina, bez obzira na simptome

• Sveža krv u stolici ili tamno, crno obojena (prolivasta) stolica

• Hroničan proliv ili naizmenični periodi zatvora i proliva

• Pozitivan test na okultno krvarenje u stolici (FOBT)

• Promena oblika stolice (npr. stolica tanja od uobičajene)

• Anemija usled nedostatka gvožđa nepoznatog porekla

• Hroničan, neobjašnjiv bol u trbuhu, nadimanje, mučnina

• Porodična anamneza karcinoma debelog creva, čak i bez prisutnih tegoba

• Praćenje poznatih zapaljenskih bolesti creva (ulcerozni kolitis, Kronova bolest) ili ranije otkrivenih polipa

Kada se radi kolonoskopija?

Kao obavezan skrining pregled preporučuje se posle 45. godine života, bez obzira na to da li postoje faktori rizika. Ukoliko je nalaz uredan, kolonoskopija se ponavlja jednom u 10 godina. Kod starijih pacijenata odluku o daljem sprovođenju skrininga lekar donosi individualno, u zavisnosti od opšteg zdravstvenog stanja.

Pregled se radi i pre 45. godine kod osoba koje su u povećanom riziku od oboljevanja od raka debelog creva.

Koje bolesti i promene otkriva?

• Polipi

• Rak debelog creva

• Prekancerozne promene na polipima

• Upala debelog creva – ulcerozni kolitis, Kronova bolest

• Divertikuloza (manja izbočenja na zidu debelog creva)

• Hemoroidi

• Fistule

• Uzrok anemije usled hroničnog, neprimetnog krvarenja u digestivnom traktu

Ukoliko se tokom pregleda otkriju hemoroidi koji zahtevaju hiruršku intervenciju, naš tim gastroenterologa i hirurga sarađuje kako biste dalje lečenje nastavili bez odlaganja.

Neophodni nalazi pre pregleda

Pre zakazivanja kolonoskopije, gastroenterolog će vam reći koje nalaze je potrebno doneti na pregled. Uobičajeno se traže ultrazvuk abdomena, kompletna krvna slika sa trombocitima i parametri koagulacije, kako bi procedura bila bezbedna. Ako uzimate lekove za razređivanje krvi, imate ugrađen srčani zalistak ili bolujete od šećerne bolesti, obavezno recite lekaru unapred – u ovim slučajevima priprema i terapija se prilagođavaju uz konsultaciju kardiologa ili internisti. 

Kako izgleda pregled – kolonoskopija sa i bez anestezije

U Prvoj Poliklinici kolonoskopija se radi u kratkotrajnoj opštoj anesteziji, tako da je pregled potpuno bezbolan i pacijent ne oseća nelagodnost tokom procedure. Ovo je jedan od najčešćih razloga zbog kojih se pacijenti odlučuju baš za ovaj pristup u odnosu na kolonoskopiju bez anestezije, koja iako nije bolna, može biti neprijatna i praćena osećajem pritiska, grčeva i nadutosti zbog uvođenja vazduha odnosno ugljen-dioksida u crevo.

Za pregled se koristi kolonoskop – fleksibilni instrument debljine prsta, sa kamerom, izvorom svetla i priborom za uklanjanje tkiva. Nakon uvođenja anestezije, lekar pažljivo uvodi kolonoskop kroz anus do debelog creva, koje potom ispuni ugljen-dioksidom radi bolje preglednosti. Kamera prenosi sliku na monitor koju lekar prati tokom čitavog pregleda, a ukoliko se uoče polipi, gastroenterolog ih odmah uklanja i šalje uzorak na patohistološku analizu.

Koliko traje kolonoskopija zavisi od nalaza i eventualne potrebe za uklanjanjem polipa – sama procedura traje od 15 minuta do sat vremena. Kada se uračuna vreme potrebno za pripremu i buđenje iz anestezije, ukupno vreme provedeno u poliklinici obično iznosi između dva i tri sata.

Pod dejstvom anestezije, pacijent ne oseća nikakvu nelagodnost tokom pregleda i budi se tek kada je procedura završena, bez sećanja na sam njen tok. Zbog dejstva anestezije, obavezno je da na pregled dođete sa pratnjom koja će vas odvesti kući.

Mogući rizici kolonoskopije

Kolonoskopija se smatra veoma bezbednom procedurom, a ozbiljne komplikacije su retke. Potencijalni rizici uključuju:

• Reakcija na anesteziju – u retkim slučajevima moguća je neželjena reakcija na sedativ

• Krvarenje – blago povećan rizik ukoliko se radi biopsija ili uklanjanje polipa

• Perforacija creva – izuzetno redak rizik, nešto veći kod uklanjanja većih polipa

• Infekcija – neuobičajena, minimalno povećan rizik pri uzimanju uzoraka tkiva

Blaža nadutost, gasovi i lakši grčevi nakon pregleda nisu komplikacija, već očekivana i prolazna posledica uvođenja vazduha u crevo tokom procedure. Prednosti kolonoskopije gotovo uvek daleko nadmašuju ove retke rizike.

Priprema za kolonoskopiju

Kvalitetna priprema je najvažniji preduslov za pouzdan nalaz – nedovoljno očišćeno crevo može sakriti manje polipe i zahtevati ponavljanje pregleda.

1. Ishrana pre kolonoskopije: Tri dana pred proceduru potrebno je preći na kašastu, tečnu ishranu – bistre supe, bistar sok od jabuke, čajevi, voda. Nije dozvoljeno unošenje obojenih tečnosti jer mogu uticati na boju sluzokože debelog creva i otežati pregled.

2. Čišćenje creva: Za čišćenje se najčešće koristi Fortrans prašak. Ujutru, dan pred pregled, rastvorite dve kesice praška u 2 litra vode i popijte tečnost u rasponu od dva sata. Pražnjenje debelog creva počinje 1–2 sata nakon uzimanja praška. Popodne je potrebno ponoviti postupak kako bi creva do jutra bila potpuno ispražnjena. Na dan pregleda ne unosite čvrstu hranu.

3. Posebne grupe pacijenata: Ukoliko bolujete od dijabetesa i koristite insulin, obavezno se konsultujte sa lekarom oko doziranja pre zahvata jer može biti potrebno prilagoditi terapiju kako biste izbegli pad šećera u krvi tokom pripreme. Ako imate ugrađen veštački srčani zalistak, srčanu manu ili koristite lekove za razređivanje krvi, obavestite lekara unapred. U pojedinim slučajevima potrebna je antibiotska profilaksa ili privremena korekcija terapije uz konsultaciju kardiologa.

Uvek recite gastroenterologu ili proktologu koje lekove trenutno uzimate.

Oporavak i posle pregleda

Nakon završenog pregleda može biti potrebno oko sat vremena da se pacijent probudi i oporavi od anestezije. Vožnja se ne preporučuje naredna 24 sata, dok efekti anestezije potpuno ne izblede.

Blaga naduvenost ili gasovi su uobičajeni i prolaze za nekoliko sati. Ovo su najčešći bolovi posle kolonoskopije i po pravilu ne predstavljaju razlog za brigu. Čajevi i voda mogu se piti nakon 2 sata od pregleda, nakon čega su dozvoljeni laki obroci, uz postepen povratak na uobičajenu ishranu tokom narednog dana. Preporučuje se i pojačan unos tečnosti.

Ukoliko su tokom pregleda uzeti uzorci tkiva, rezultati patohistološke analize obično stižu u roku od nekoliko dana, o čemu će vas lekar obavestiti.

Ishrana nakon kolonoskopije 

Većina pacijenata može da počne sa unosom tečnosti i hrane ubrzo nakon kolonoskopije, odnosno kada se potpuno razbudi od anestezije i dobije odobrenje medicinskog osoblja. Ipak, pošto je digestivni trakt prethodno ispražnjen, a nakon pregleda mogu biti prisutni mučnina, nadutost ili blagi grčevi, preporučuje se da prvi obrok bude lagan i lako svarljiv.

Nakon pregleda mogu se uzimati voda, čaj, bistra supa ili napici sa elektrolitima, kako bi se nadoknadila tečnost izgubljena tokom pripreme creva. Kada pacijent dobro podnese tečnost, može postepeno preći na manje obroke, kao što su:

• bistra ili lagana supa;

• tost, beli hleb ili krekeri;

• pirinač ili kuvani krompir;

• banana ili kaša od jabuke;

• jaja;

• jogurt, ukoliko ga pacijent inače dobro podnosi;

• nemasno meso pripremljeno bez mnogo začina.

Tokom prvih nekoliko sati, a po potrebi i tokom ostatka dana, bolje je izbegavati masnu, prženu i jako začinjenu hranu, obilne obroke, alkohol i namirnice koje mogu dodatno pojačati nadutost. Cleveland Clinic savetuje da se tokom prvih 24 sata prednost da mekšoj, blagoj hrani i pojačanom unosu tečnosti, posebno ako je stomak osetljiv nakon pregleda.

Kada se očekuje prva stolica nakon kolonoskopije?

Prva stolica nakon kolonoskopije može se javiti tek nakon nekoliko dana, jer je debelo crevo tokom pripreme potpuno ispražnjeno, a pacijent je pre pregleda unosio malo ili nimalo čvrste hrane. Stolica u početku može biti mekša ili nepravilna, a pražnjenje se najčešće postepeno vraća u uobičajeni ritam. Ako izostanak stolice prati jak bol, izražena nadutost, povraćanje ili nemogućnost ispuštanja gasova, potrebno je javiti se lekaru.

Često postavljena pitanja

Da li boli uklanjanje polipa tokom kolonoskopije?

Ne. Uklanjanje polipa tokom kolonoskopije ne boli, jer sluzokoža debelog creva nema nervne završetke koji registruju bol.

Koliko dugo pre pregleda treba prestati sa jelom i pićem?

Ukoliko se kolonoskopija radi u anesteziji, potrebno je da poslednji obrok i tečnost unesete najmanje 4 sata pre zakazanog termina, prema uputstvu lekara.

Da li se kolonoskopija radi i kod sindroma iritabilnog creva (IBS)?

Da, kolonoskopija se ponekad koristi kao potvrdna dijagnostika kod sumnje na sindrom iritabilnog kolona, kada je potrebno isključiti druge organske uzroke tegoba.

Na koliko se radi kolonoskopija?

• kod osoba prosečnog rizika i urednog nalaza – najčešće jednom u 10 godina;

• nakon uklanjanja polipa – ranije, prema broju, veličini i patohistološkom nalazu polipa;

• kod zapaljenskih bolesti creva – prema individualnom planu praćenja;

• kod porodičnog opterećenja – početak i učestalost određuje gastroenterolog prema uzrastu u kojem je bolest otkrivena kod srodnika;

• kod novih simptoma – pregled može biti potreban i pre planiranog kontrolnog termina.