05.07.2022
Procenjuje se da u Srbiji svaka deseta osoba ima hipertenziju i sve je veći broj mladih koji od nje boluju.
Šta je krvni pritisak i koje su normalne vrednosti?
Krvni pritisak je jedan od vitalnih parametara za procenu zdravstvenog statusa i zato je merenje krvnog pritiska deo svakog internističkog pregleda. Svima je dobro poznato da se krvni pritisak prikazuje kroz dve vrednosti izražene u milimetrima živinog stuba (mmHg). Prva vrednost, koja je uvek veća, se naziva sistolni pritisak, i predstavlja pritisak krvi u arterijama u trenutku kada srca ispumpa krv u krvotok. Druga, niža vrednost, je dijastolni pritisak i predstavlja pritisak u arterijama u fazi kada se srce puni krvlju i priprema za novi srčani ciklus. Normalne vrednosti sistolnog pritiska su od 100 do 140 mmHg, dok su normalne vrednosti dijastolnog pritiska od 60 do 90 mmHg. Na vrednost krvnog pritiska i njegove varijacije utiču brojni faktori. Na prvom mestu, na njega utiče zapremina krvi. Zato u uslovima značajnih krvarenja dolazi do pada pritiska. Takođe leti kada se putem kože i znoja gube veće količine tečnosti, ljudi imaju niže vrednosti krvnog pritiska. Na krvni pritisak utiče i snaga srca kao pumpe, pa ljudi sa srčanom slabošću obično imaju niži krvni pritisak. Poseldnji faktor koiji značajno utiče na vrednost krvnog pritiska je stanje krvnih sudova i njihova elastičnost koja se sa starenjem smanjuje.
U regulaciji krvnog pritiska učestvuju brojni sistemi i mehanizmi organizma. Autonomni nervni sistem, to jest deo nervnog sistema koji nije pod kontrolom naše volje, ima važnu ulogu u regulaciji pritiska. Centralno mesto u regulaciji krvnog pritiska zauzimaju bubrezi putem svojih direktnih i indirektnih mehanizama. Oni u situacijama povišenog pritiska, povećavaju izlučivanje tečnosti i oslobađaju hormone koji deluju na napetost krvnih sudova, i na taj način snižavaju pritisak. Važno mesto u regulaciji pritiska zauzimaju i hormoni nadbubrežnih žlezda, kao i hormoni štitaste žlezde.
Hipertenzija često ne daje nilakve simptome, zbog čega se kolokvijalno naziva „, tihi ubica". Simptomi se češće javljaju prilikom „skokova pritiska" dok kod stalno povišenog pritiska simptomi mogu izostati
Da li svaki povišen pritisak treba da nas zabrine?
Ćak i potpuno zdravim ljudima se nekada može izmeriti povišen krvni pritisak. To ne mora nužno biti odraz bolesti, ali svakako predstavlja razlog za dalja ispitivanja. Svaki fizički ili psihički stres dovodi do povećanja krvnog pritiska koji može biti i veći od referentnog opsega. Tipičan primer su intenzivne fizičke aktivnosti, koje naročito kod neutreniranih osoba značajno podižu pritisak. Bol, koji predstavlja i fizički i psihički stres, je drugi čest razlog koji može dovesti do povišenog krvnog pritiska i kod potpuno zdravih ljudi. Psihološki stres, bilo trenutni ili produženi, je takođe čest uzrok povišenog krvnog pritiska. Bez obzira što je u ovim situacijama porast krvnog pritiska fiziološka reakcija zdravog organizma, ova česta ponavljanja ili produženo trajanje mogu ostaviti posledice na zdravlje. Često se dešava da zdravi ljudi imaju povišene vrednosti krvnog pritiska kada se mere na lekarskom pregledu, i ako u svim drugim uslovima njihov pritisak nije povišen. To je stanje koje se naziva „hipertenzija belog mantila"'i ne predstavlja razlog za brigu.
Šta je hipertenzija i kako se dijagnostikuje?
Hipertenzija je hronična bolest koiu karakteriše povišen krvni pritisak. Dijagnoza se postavlja na osnovu merenja krvnog pritiska pomoću aparata koji mogu biti mehanički ili elektronski. Nekada se samtralo da samo mehanički živini ili manometarski aparati pouzdano mere vrednosti krvnog pritiska kada ih koristi obučeno lice. Danas postoje elektronski aparati koji su podjednako efikasni, a nekada i precizniji od mehaničkih, ali je važno pravilno ih koristiti. Najpouzdaniji način dijagnostikovanja hipertenzije je ambulatorni monitoring krvnog pritiska, poznat i kao „holter pritiska". On se izvodi pomoću aparata koji je programiran da meri pritisak na 15-30 minuta tokom celog dana, dok vi obavljate svoje uobičajene aktivnosti. Nakon očitavanja rezultata holtera lekar pouzadno može postaviti dijagnozu hipertenzije i odrediti njen stepen.
Kako pravilno meriti pritisak u kućnim uslovima?
U prostoriji treba da bude tišina i potrebno je da mirujete u sedećem ili lezećem položaju bar 5 minuta pre merenja. Prilikom merenja teba da budete u sedećem ili lezećem položaju sa leđima i rukom oslonjenim na podlogu. Ruka na kojoj se meri pritisak mora da bude opuštena, jer napetost mišica može dati lažno povišene vrednosti krvnog pritiska. Uvek pritisak izmerite dva puta u razmaku od 1 do 2 minuta. Ukoliko se vrednosti značajno razlikuju, poželjno je napraviti i treće merenje, a kao vrednost pritiska uzeti srednju vrednost merenja.
Koji su simptomi hipertenzije?
Hipertenzija često ne daje nikakve simptome, zbog čega se kolokvijalno naziva „tihi ubica". Simptomi se cešće javljaju prilikom „skokova pritiska", dok kod stalno povišenog pritiska simptomi mogu izostati. Iz ovih razlogaje potrebno da povremeno kontrolišete krvni pritisak i ukoliko ste zdravi i ne osećate nikakve tegobe. Česti simptomi hipertenzije su:
- glavobolja
- zujanje u ušima
- osećaj pritiska u glavi
- crvenilo ili zažarenost lica
- krvarenje iz nosa
- pucanje kapilara u očima
- mučnina i povraćanje
- zamaranje
- bol u grudima
Važno je napomenuti da su svi ovi simptomi nespecifični i da mogu biti uzrokovani i drugim bolestima i stanjima, od kojih neki mogu biti potpuno banalni, a neki mogu biti alarmantni. Iako svi navedeni simptomi zahtevaju medicinski pregled, bol u grudima je najznačajniji i mora nužno i neodložno da se ispita kod kardiologa.
Zašto je hipertenzija opasna?
Hipertenzija daje brojne komplikacije, od kojih neke mogu biti i fatalne. Hipertenzija oštećuje srce, mozak, bubrege, oči i krvne sudove. Dugotrajan povišen pritisak povećava rizik za pojavu moždanog udara (šloga), srčanog udara (infarkta srca), srčane slabosti, oštećenja funkcije bubrega (bubrežne insuficijencije), anurizme aorte, kao i bolesti perifernih arterija.
Kako se hipertenzija leči?
Ukoliko se ustanovi da imate hipertenziju, kardiolog Prve poliklinike će izabrati najbolji modalitet lečenja za vas, u zavisnosti od vrednosti krnog pritiska, faktora rizika za kardiovaskularne bolesti i postojanja pridruženih bolesti. Nekada lečenje hipertenzije ne zahteva primenu lekova, već se regulacija krvnog pritiska postiže pomoću promena životnih navika. U slučajevima kada je potrebno uvesti terapiju, na raspolaganju su brojni lekovi iz više različitih grupa, koji pojedinačno ili u određenim kombinacijama dovode do regulacije krvnog pritiska. Vaš kardiolog će proceniti da li je u lečenje potrebno uključiti i lekare drugih specijalnosti, u zavisnosti od rizika za razvoj komplikacija i postojanja oštećenja organa.
Saveti kardiologa Prve poliklinike za prevenciju i lečenje hipertenzije
Zdrav stil života ima najvažnije mesto u prevenciji hipertenzije i važno mesto u lečenju kada se ona razvije. Evropsko udruzenje kardiologa je dalo preporuke higijensko-dijetetskog režima koji ima za cilj da spreči pojavu hipertenzije kod zdravih, i da reguliše vrednosti krvnog pritiska i spreči komplikacije kod ljudi koji već imaju hipertenziju:
Ograničite unos soli na 5g na dan, što je približno jednako količini soli koja stane u kafenu kašičicu. Ukoliko ograničite unos soli na manje od 4.4g na dan, možete smanjiti vrednost krvnog pritiska za 5 mmHg. Smanjenje unosa ćete postići tako što nećete dosoljavati spremljenu hranu. Na minimun ograničite unos konzervirane hrane, turšije i mesnih prerađevina koje predstavljaju hranu sa visokim sadržajem soli.
Muškarci unos moraju da ograniče na 14 jedinica alkohola nedeljno, žene na 8 jedinica (čaša vina ili piva iznosi 2.3 jedinice, dok čašica žestokog pića iznosi 1 jedinicu alkohola). To bi značilo da muškarci mogu da popiju 6 čaša vina ili piva nedeljno, dok žene mogu da popiju 3 čaše. Iako nedeljno možete da popijete šest čaša vina ili piva ako ste muškarac, odnosno tri čaše ako ste žena, potreno je da postoje dani kada uopšte ne uzimate alkohol, kao i da ne popijete više od dva alkoholna pića za dan.
Pored koristi za krvni pritisak, tako ćete smanjiti rizik i od drugih kardiovaskularnih bolesti, kao i rizik za pojavu malignih bolesti.
